19.02.2026 Скопље
Број дана с врућим, сувим и ветровитим времено, идеалним за избијање екстремних шумских пожара, скоро се утростручио у последњих 45 година широм света, са трендом још већег раста у Америци, показује нова студија.
Истраживачи су израчунали да је више од половине тог повећања узроковано климатским променама изазваним људским деловањем.
То значи да како се свет загрева, све више места широм света има услове да се истовремено запали. Многе земље немају довољно ресурса да истовремено гасе више пожара, а помоћ неће лако доћи од суседа који су заузети сопственим пожарима, кажу аутори студије објављене у среду у часопису Science Advances.
Студија је показала да је 1979. године и наредних 15 година свет је у просеку имао 22 синхрона дана пожара годишње унутар великих региона. Али 2023. и 2024. године тај број је био и до више од 60 дана годишње.
„Овакве промене повећавају вероватноћу да ће у многим областима бити пожара које ће бити веома тешко сузбити“, рекао је коаутор студије Џон Абацоглу, научник за пожаре на Универзитету Калифорније у Мерседу.
Истраживачи нису посматрали пожаре, већ временске услове: топло, са јаким ветровима и сувим ваздухом и тлом.
„То повећава вероватноћу широко распрострањених пожара, али метеорологија је само једна димензија“, рекао је главни аутор студије Конг Јин, истраживач пожара на Универзитету Калифорније у Мерседу. Остали важни састојци пожара су кисеоник, гориво попут дрвећа и жбуња, и паљење попут муње, подметања пожара или несрећа које изазива човек.
Ова студија је важна јер су екстремни метеоролошки услови за пожар примарни – али не и једини – фактор повећања утицаја пожара широм света, рекао је научник за пожаре Мајк Фланиган са Универзитета Томпсон Риверс у Канади, који није међу ауторима те студије. Такође је важно јер се региони који су некада имали сезоне пожара у различито време и могли су да деле ресурсе сада преклапају, рекао је он.
Абацоглу је додао да „на томе ствари почињу да се ломе“.
Више од 60 одсто глобалног повећања синхроних дана пожара може се приписати климатским променама услед сагоревања угља, нафте и природног гаса, рекао је Јин. Он и његове колеге то знају јер су користили компјутерске симулације да упореде шта би се догодило у последњих 45 година са светом да није било повећаних гасова стаклене баште услед сагоревања фосилних горива.
Континентални део Сједињених Држава, од 1979. до 1988. године, у просеку је имао 7,7 синхроних дана пожара годишње. Али у последњих 10 година тај просек је био до 38 дана годишње, према Јину.
Али то није ништа у поређењу са јужном половином Јужне Америке. Тај регион је у просеку имао 5,5 синхроних дана са пожарима годишње од 1979. до 1988. године, током последње деценије то је порасло на 70,6 дана годишње, укључујући чак 118 дана 2023. године.
Од 14 региона света, само је Југоисточна Азија забележила смањење синхроног времена са пожарима, вероватно зато што тамо клима постаје влажнија, рекао је Јин.
Припремила А.Ђ.
