ЕУ ЖЕЛИ ДА ПОДИГНЕ ЗАВЕСУ КРОЈ КОЈУ НИШТА НЕ ПРОЛАЗИ

Estimated read time 1 min read

19.02.2026 Скопље

Се­ри­ја про­шло­го­ди­шњих ин­ци­де­на­та, од упа­да на­вод­но ру­ских дро­но­ва у ва­зду­шни про­стор Пољ­ске до за­тва­ра­ња аеро­дро­ма у Дан­ској због не­и­ден­ти­фи­ко­ва­них ле­те­ли­ца, при­мо­ра­ла је Бри­сел да ре­а­гу­је. Као од­го­вор, Европ­ска ко­ми­си­ја је ове не­де­ље пред­ста­ви­ла је ак­ци­о­ни план за от­кри­ва­ње и су­зби­ја­ње зло­на­мер­них дро­но­ва.

„То је усме­ре­но на ја­ча­ње на­ше спрем­но­сти, уна­пре­ђе­ње ка­па­ци­те­та за де­тек­ци­ју, као и на ин­тен­зи­ви­ра­ње за­јед­нич­ких од­го­во­ра и по­ди­за­ње ни­воа од­брам­бе­не при­прав­но­сти”, из­ја­ви­ла је Хе­на Вир­ку­нен, европ­ска ко­ме­сар­ка за­ду­же­на за тех­но­ло­ги­ју и без­бед­ност.

Ка­ко је об­ја­сни­ла, је­дан од кључ­них при­о­ри­те­та је­сте ус­по­ста­вља­ње „је­дин­стве­ног си­сте­ма при­ка­за ва­зду­шне си­ту­а­ци­је”, ко­ји би ин­те­гри­сао све по­дат­ке у јед­ном ко­манд­ном цен­тру, ка­ко би се лак­ше раз­ли­ко­ва­ли не­при­ја­тељ­ски дро­но­ви од оних ко­ји има­ју до­зво­лу за лет. Због то­га је пла­ни­ра­но ко­ри­шће­ње 5Г мре­же, ко­ја омо­гу­ћа­ва пре­ци­зно пра­ће­ње ле­те­ћих обје­ка­та у ре­ал­ном вре­ме­ну.

Ва­жан сег­мент пла­на од­но­си се и на са­рад­њу са др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма ЕУ у ци­љу по­ве­ћа­ња ин­ве­сти­ци­ја, на­бав­ки и раз­во­ја ка­па­ци­те­та у обла­сти дро­но­ва, укљу­чу­ју­ћи по­др­шку стар­та­по­ви­ма и осни­ва­ње ин­ду­стриј­ског фо­ру­ма ра­ди раз­го­во­ра о по­ве­ћа­њу про­из­вод­ње. Исто­вре­ме­но, уни­ја на­ме­ра­ва да про­ду­би са­рад­њу са Укра­ји­ном, чи­ја је вој­ска на те­ре­ну сте­кла дра­го­це­но ис­ку­ство о упо­тре­би, али и оба­ра­њу су­пар­нич­ких бес­пи­лот­них ле­те­ли­ца.

„Са­рад­ња са Ки­је­вом би­ће цен­трал­на у овом ак­ци­о­ном пла­ну”, по­ру­чи­ла је Вир­ку­не­но­ва.

Но­ви пред­лог, ме­ђу­тим, не ко­ри­сти ко­ва­ни­цу „зид про­тив дро­но­ва”, иде­ју ко­ју је глав­но из­вр­шно те­ло Европ­ске уни­је из­не­ло у ок­то­бру про­шле го­ди­не.

„Из­раз ’зид про­тив дро­но­ва’ са­да смо за­ме­ни­ли пој­мом ’Европ­ска ини­ци­ја­ти­ва за од­бра­ну од дро­но­ва, јер је мо­жда тер­мин зид ства­рао по­гре­шан ути­сак, као да је реч о не­кој вр­сти фи­зич­ког бе­де­ма”, об­ја­сни­ла је Вир­ку­не­но­ва, иако ко­ме­сар за од­бра­ну Ан­дри­јус Ку­би­ли­јус и да­ље ко­ри­сти ста­ри тер­мин.

Ка­ко је са­оп­шти­ла ЕК, из бри­сел­ске ка­се за ову го­ди­ну на­ме­ње­но је 400 ми­ли­о­на евра др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма за на­бав­ку дро­но­ва и про­тив­дрон тех­но­ло­ги­ја. Ло­ги­ка је про­ста: у по­тен­ци­јал­ном ши­рем су­ко­бу пре­сре­та­ти јеф­ти­не бес­пи­лот­не ле­те­ли­це ску­пим ре­ке­та­ма или по­ди­за­њем ави­о­ни­ма по­пут Ф-16 или Ф-35 еко­ном­ски ни­је ис­пла­ти­во. Ипак, за са­да је про­је­кат при­сту­пач­на ал­тер­на­ти­ва са­мо на па­пи­ру. Бал­тич­ке ком­па­ни­је ко­је ра­де на раз­ви­ја­њу дро­но­ва још ра­ни­је су при­зна­ле те­жи­ну за­дат­ка, од­но­сно ка­ко пот­пу­но обез­бе­ди­ти сто­ти­не ки­ло­ме­та­ра гра­ни­ца са Ру­си­јом од по­тен­ци­јал­них упа­да дро­но­ва.

„Про­је­кат ова­квих раз­ме­ра, на при­мер, зах­те­вао би по­ста­вља­ње де­се­ти­на хи­ља­да сен­зо­ра дуж на­ших ли­ни­ја. Али про­блем ни­је у са­мој про­из­вод­њи те опре­ме, јер је то из­во­дљи­во, већ ка­ко де­ли­ти и ин­те­гри­са­ти све ин­фор­ма­ци­је из­ме­ђу свих укљу­че­них си­сте­ма”, на­вео је Лет Ра­у­но Лем­бер, глав­ни опе­ра­тив­ни ди­рек­тор ком­па­ни­је „Mar­duk Tec­hno­lo­gi­es”.

Он сва­ка­ко ни­је је­ди­ни ко­ји не де­ли оп­ти­ми­зам Европ­ске ко­ми­си­је. Пред­ло­же­ни си­стем за за­шти­ту од дро­но­ва је иде­ја ко­ја је пре­да­ле­ко од ре­а­ли­за­ци­је, сма­тра ру­мун­ски ми­ни­стар об­ра­не Ра­ду Ми­ру­та.

„Ми не­ма­мо та­кав зид. Пољ­ска не­ма зид, ни­ти га има­ју нор­диј­ске зе­мље. Зид где не­ко као у ком­пју­тер­ској игри­ци по­диг­не за­ве­су кроз ко­ју ап­со­лут­но ни­шта не про­ла­зи, је­сте уто­пи­ја”, из­ја­вио је Ми­ру­та за пор­тал „Ди­ги24”.

Са дру­ге стра­не, пре­ма ре­чи­ма европ­ског ко­ме­са­ра за уну­тра­шње по­сло­ве и ми­гра­ци­је Маг­ну­са Бру­не­ра, ни­је реч са­мо о без­бед­но­сти.

„Ино­ва­ци­је и тех­но­ло­ги­ја у обла­сти дро­но­ва раз­ви­ја­ју се из­у­зет­ном бр­зи­ном. Ко­мер­ци­јал­не бес­пи­лот­не ле­те­ли­це већ са­да мо­гу да но­се те­рет од 15 ки­ло­гра­ма и да пре­ле­те сто­ти­не ки­ло­ме­та­ра”, ре­као је он. За­то, ка­ко је до­дао, по­треб­но је би­ти у са­мом вр­ху у том сек­то­ру ако Ста­ри кон­ти­нент и же­ли да оста­не кон­ку­рен­тан.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara