НИКАД ПОВЕЗАНИЈИ, НИКАД УСАМЉЕНИЈИ

Estimated read time 1 min read

02.03.2026 Скопље

У 2026. години храну можемо да наручимо за 10 минута, такси за три минута, а састанак преко онлајн платформе за упознавање за 30 секунди. Међутим, за љубав и блискост не постоји апликација – савремена генерација на раскршћу детињства и одраслог доба има исте потребе за сигурношћу, разумевањем, топлином и подршком као и све претходне. Али им је потребно време да схвате да је права љубав вештина која се учи кроз комуникацију, разумевање и компромис, истакли су учесници трибине „На кафи са психологом” под називом „Љубав у доба индивидуализма – никад повезанији, никад усамљенији”, која се одржала недавно на Дорћол плацу.

Демантујући широко раширен наратив да су „људи данас престали да воле” и да је самољубље заменило зрелу љубав, психолог и докторанд на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду Ана Иванов истакла је да су се променили услови под којима се људи воле.

„Једна од великих промена јесте јачање индивидуализма – данас се идентитет гради око личних циљева и аутономије, док се ослањање на друге често доживљава као слабост. У таквом окружењу везе лако постају процена ’вредности’ партнера, а не процес заједничког раста. Апликације за упознавање додатно појачавају тај утисак сталног избора, па људи лакше одустају чим наиђу на тешкоће. Због тога млади често мешају заљубљеност и блискост – њихова почетна страст је снажна, али пролазна, док се права повезаност гради кроз сигурност и поверење. Са друге стране, истраживања показују и да је љубав мање спонтано осећање, а више вештина која се учи кроз комуникацију, разумевање и компромис. Зато здрава љубав није драматична, већ мирна, стабилна и сигурна”, нагласила је Ана Иванов.

Она је подсетила да је у свету брзих награда и сталне евалуације, толеранција на фрустрацију нижа, а емоционална отпорност вештина која се теже гради, због чега генерација зед често приступа односима опрезније. Они радије бирају сигурност пре романтике, док су миленијалци склонији да везу доживе као пројекат у који се улаже, уз пратећу анксиозност и запитаност да ли су направили „праву одлуку”. У тој клими не чуди ни тренд смањене сексуалне активности код млађих одраслих у САД – подаци говоре да је између 2000. и 2018. порасла сексуална неактивност, посебно код млађих мушкараца. Међутим, овај податак не треба тумачити у светлу мање потребе за блискошћу, већ пре као последицу вишка анксиозности, опреза и одлагања интиме.

„Савремене младе особе посебно тешко подносе фрустрацију у односима. Одрастање у релативно заштићеним условима, уз сталну доступност брзих награда, повезано је са слабијим развојем емоционалне отпорности. У партнерским односима то се испољава кроз избегавање конфликта, страха од одбацивања и склоност брзом повлачењу при првим проблемима. Уместо да се конфликт види као прилика за раст, он се доживљава као знак некомпатибилности. Дигитално окружење може појачати несигурности у вези. Истраживања показују да љубомора на друштвеним мрежама води ка већем надзору партнера и нижем задовољству односом током времена. Другим речима, на наше односе не утиче само то какви смо ми, већ и како нас платформе подстичу да се упоређујемо и сумњамо. Зашто је све ово важно? Зато што квалитет наших односа није само питање романтике, већ и менталног здравља.

Велика мета-анализа на скоро 20.000 младих показала је да лоше везе могу бити повезане са депресијом, суицидалним мислима и самоповређивањем, док су раскиди ризични, али обично мање штетни него дуготрајно остајање у лошем односу. Другим речима, не боли највише крај везе, већ живот у односу у којем се не осећамо сигурно и виђено”, упозорила је она. Додала је да различита психолошка истраживања сведоче да партнерски односи, сами по себи, не штите аутоматски наше ментално здравље. Оно што заиста прави разлику јесте осећај подршке, разумевања и емоционалне сигурности у вези. Квалитет односа често има јачи утицај на наше психичко стање него обрнуто. Kада се однос побољшава, побољшава се и наше благостање, док рад само на себи, без рада на партнерском односу, не гарантује бољу везу. Због тога љубав није „додатак” животу, већ један од његових важних темеља.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara