05.03.2026 Скопље
Готово милијарду људи у свету има прекомерну тежину, а процењује се да би тај број могао да буде чак четири пута већи до 2035. године. Светски дан борбе против гојазности, 4. март, који је ове године обележен под слоганом „Осам милијарди разлога за борбу против гојазности”, Србија је дочекала са статистиком да сваки четврти становник наше земље има вишак килограма, а око 57 одсто вишак телесне масе. Ако се томе дода и податак да је 40 до 50 одсто становника физички неактивно, не треба да чуде прогнозе које говоре да би до 2030. године чак три милиона грађана наше земље могло да има повишен индекс телесне масе.
Према глобалним подацима, посебно забрињава пораст учесталости гојазности у детињству: 1975. године свега четири одсто деце школског узраста је имало прекомерну тежину, а 2022. године чак 20 одсто, при чему је најизраженији пораст забележен у земљама са ниским и средњим приходима. Многе од њих се истовремено боре са проблемом прекомерне тежине, гојазности и неухрањености. Гојазна деца најчешће расту у гојазне одрасле особе, што значајно повећава ризик од настанка хроничних болести, а посебно забрињава чињеница да се симптоми и знаци хроничних болести, попут болести срца, све чешће појављују и код деце. Прекомерна тежина не представља само здравствено, већ и економско и социјално оптерећење за појединце, породице, заједницу и друштво у целини.
Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” истичу да превенција гојазности подразумева свеобухватан и системски приступ.
– Неопходно је развијати мере које подстичу здраве навике од најранијег узраста, обезбедити правовремену и доступну здравствену заштиту, смањити стигматизацију особа које живе са гојазношћу и осигурати једнаке могућности за здрав живот. Едукација у области исхране је једна од значајних мера превенције. У оквиру програма промоције и превенције које наш институт континуирано спроводи од 2002. године, посебан део чини едукација у вези са принципима правилне исхране и то пре свега у оквиру превентивних програма намењених посебно осетљивим групама. Едукативне активности се реализују у виду предавања и радионица, а промоција правилне исхране саставни је део здравствено-промотивних активности у оквиру обележавања важних датума у вези са здрављем – наглашавају у Институту „Батут”.
С тим у вези, истраживање агенције „Ипсос” о навикама у исхрани нашег становништва показује да чак 60 одсто грађана Србије конзумира брзу храну. Полна статистика открива да су жене за нијансу дисциплинованије када је реч о конзумирању газираних пића, пекарских ђаконија и „делиција” ресторана брзе хране – 43 одсто жена каже да избегава тзв. џанк фуд у поређењу са свега 35 процената мушкараца.
Да су грицкалице постале најважнији споредни оброк у дану наших суграђана, сведочи и податак да преко трећине наших суграђана конзумира грицкалице барем једном недељно, а седам одсто сваки дан. Више од половине њих сматра да су грицкалице неизоставни део путовања и излета, док 43 одсто верује да забаве и дружења без њих нису потпуна. Свака трећа особа не може да замисли гледање филма или омиљене серије без кокица, чипса и грисина, а тек свака десета особа обраћа пажњу на њихову нутритивну вредност и чита декларације на позадини кесице. На врху листе популарности грицкалица налазе се пуњени слани штапићи и чипс које бира чак 58 одсто наших суграђана, следи обични слани штапићи које грицка 44 одсто њих, кокице (40 одсто), слани крекери (29 процената), рибице (28 одсто) и переце, које конзумира четвртина наших суграђана.
На питање да ли пазите на исхрану због одржавања или смањења килаже, свега 26 одсто наших суграђана одговорило је потврдно, а 44 одсто њих за себе мисли да има веома лош карактер када је реч о храни – тај број је константан кроз све генерације и полове.
Припремила А.Ђ.
