11.03.2026 Скопље
Проширење Европске уније на земље западног Балкана донело би свежину, динамику и енергију које су потребне ЕУ, рекао је мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто на отварању Балкан форума у Будимпешти у понедељак. Већ 10 година са овог самита могле су се чути сличне поруке. Међутим, рат у Украјини и растуће неповерење у савезнике са друге стране Атлантика откако се Доналд Трамп вратио у Белу кућу подстакли су да проширење, након година застоја, буде означено као геополитички императив и у Бриселу. Али ставови Будимпеште и Брисела према томе како би тај процес требало да се одвија дијаметрално су супротни.
Док ЕУ инсистира на томе да нема убрзаног пута, те да је Црна Гора тренутно прва на реду за чланство у унији, Мађари сматрају да је потребно убрзати систем и да земље региона могу заједно да се придруже унији, како их ЕУ не би изгубила.
„Више је у интересу ЕУ да државе западног Балкана уђу у унију него обрнуто”, поручио је Сијарто. Ипак, како је упозорио, упркос позитивним сигналима, лидери ЕУ говоре једно у јавности, а друго иза затворених врата.
„Они вам кажу да су велики заговорници проширења, да вас воле, да желе да постанете чланови Европске уније. Али када останемо сами, тада радије говоре о свим потешкоћама које би то донело, о препрекама на том путу и о томе зашто је то заправо немогуће, навео је мађарски министар спољних послова и објаснио да је исто осетио на својој кожи.
Мађарски министар за европске послове Јанош Бока навео је другог дана самита да је геополитика увек играла улогу у доношењу одлука.
„На пример, током великог таласа проширења 2004. године тешко је замислити да је свих десет земаља кандидата истовремено постало потпуно спремно. Ипак, са одређене тачке гледишта имало је смисла да земље централне Европе уђу заједно”, изјавио је Бока. Стога, истакао је да се боји да западни Балкан може изгубити поверење у Европску унију.
„Земље кандидати биће љубазне према нама, преговараће, прихватиће све што им ЕУ понуди и показаће дипломатско лице. Али дубоко у себи увек ће се питати какви су стварни мотиви ЕУ”, казао је Бока и персонификовао ситуацију надахнут Шекспиром. Према његовим речима, да је Јулија рекла Ромеу: „Свиђаш ми се, али дођи за 20 година, па ћемо видети”, од љубави ништа не би било.
Из угла Србије, оно са чим се суочавамо последњих неколико година, нарочито од почетка рата у Украјини, јесте чињеница да су нека неписана политичка очекивања почела да надјачавају формалне критеријуме у процесу проширења, навео је министар за европске интеграције Немања Старовић.
„Другим речима, замишљени приступ заснован на заслугама донекле је промењен. То је, делом, и последица самог дизајна процеса проширења. Начин на који је он конципиран такав је да може трајати унедоглед. Постоји више од 100 процедуралних корака у којима је потребна једногласна одлука држава чланица. Ако помножите 27 са 100, можете видети са колико потенцијалних политичких препрека се свака земља кандидат суочава”, објаснио је Старовић.
Припремила А.Ђ.
