24.03.2026 Скопље
Светски дан борбе против туберкулозе обележава се данас и има за циљ подизање јавне свести о тој болести која се може спречити и лечити, а Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саопштио је прилиминарни податак да је у 2025. години у Србији регистровано 410 оболелих од ове болести, што је смањење за осам одсто у односу на 2024. годину.
У саопштењу наводе да је у току припрема годишњег извештаја за 2025. годину, а према прелиминарним подацима највише оболелих од туберкулозе у 2025. години у Србији регистровано је, као и ранијих година, у узрасним групама 60 и више година, а када је реч о полу, више је оболелих мушкараца него жена.
Истичу да је током 2025. године регистровано 50 одсто мање случајева оболевања од туберкулозе међу децом и адолесцентима у односу на 2024. годину.
Плућну локализацију болести (ПТБ) у 2025. години имало је 93,2 одсто оболелих, а међу оболелима од плућне туберкулозе, 79 одсто је било бактериолошки потврђено, што је за три одсто ниже од претходне године.
Указују да се повремено региструју епидемије у школама и другим установама колективног смештаја.
Када је реч о трајању симптома, просечно су трајали 46,3 дана у 2025. години.
Од ванплућних локализација, као и ранијих година, и у 2025. години најчешће се региструје ТБ плеуре, док је удео оболелих са туберкулозом екстра торакалних лимфних жлезда мањи за више од 50 одсто и пријављено је пет особа оболелих од мултирезистентне туберкулозе, што је више него претходних година.
Међу оболелима од туберкулозе, у 2025. години регистроване су три особе које живе са ХИВ-ом и пријављено је 16 смртних исхода од туберкулозе што одговара стопи морталитета од 0,24 на 100.000 становника, нешто нижој од претходне године и ту је статистика слична када је реч о полу и старости – доминирале су особе мушког пола узраста старији од 60 година.
Овај дан се обележава на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Mycobacterium туберцулосис), узрочника ове болести.
Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе, инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин, а најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом.
Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке, а те веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.
Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази, а свега 10 одсто инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом.
Процењује се да је око четвртине светске популације инфицирано бацилом туберкулозе, а око пет до десет одсто њих развије активну болест туберкулозу током свог живота
Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима, а најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.
Такође, ова болест може бити и без симптома, а то стање се назива латентна туберкулозна инфекција.
Истичу да туберкулоза није само болест плућа, већ може захватити и лимфне чворове, кости и зглобове, бубреге, кичму и мозак и то је онда ванплућна туберкулоза.
Батут подсећа да су препоруке Светске здравствене организације (СЗО) тестирање и превентивно лечење особа које су под повећаним ризиком од инфекције бацилом туберкулозе, а то су особе које живе са ХИВ-ом, лица из контакта са оболелим без обзира на ХИВ статус, особе оболеле од дијабетеса, силикозе, хроничне бубрежне инсуфицијенције, леукемије или других малигних болести, особа које живе у колективном смештају и друге.
„Разумевање туберкулозе је кључно за њено сузбијање. Подизање свести, рано откривање и правилно лечење представљају кључне кораке ка заустављању туберкулозе данас“, наводи се у саопштењу.
Батут подсећа да је Европски регион Светске здравствене организације и даље изложен ризику од глобалне епидемије туберкулозе и поред дугогодишњег искуства, развијених здравствених система и великог медицинског знања,
Разлози за то су најчешће оружани сукоби, присилне миграције становништва и друге претње.
Просене су да је током 2024. године у Европском региону СЗО од ове заразне болести умрло око 19.000 људи, док је више од 200.000 оболело.
Иако је у односу на прошлост постигнут огроман напредак, ови подаци су и даље забрињавајући зато што су данас доступне ефикасне методе откривања и лечења болести, као и ресурси који би могли омогућити адекватну здравствену заштиту свим оболелима и због тога је велики део ових смртних исхода могао бити спречен.
„Важно је схватити да туберкулоза није ограничена границама држава. Као и друге болести које се преносе ваздухом, она се може брзо проширити, што је јасно показала и пандемија ковида 19 и због тога је од кључног значаја да европске земље наставе да подржавају међународну сарадњу у области здравља и хуманитарну помоћ, као и да улажу напоре у сузбијање туберкулозе на свим нивоима – локалном, регионалном и глобалном“, наводи се у саопштењу.
Додају да у савременом свету локални проблеми лако могу постати глобални, али и обрнуто и да је управо зато улагање у борбу против туберкулозе инвестиција у глобалну здравствену безбедност.
Припремила А.Ђ.
