31.03.2026 Скопље
Број случајева менингитиса у Великој Британији порастао је на 34, саопштила је Агенција за здравствену безбедност Велике Британије (УКХСА). Међу оболелима су и два ученика из округа Кент – двадесетједногодишњи студент и ученик шестог разреда гимназије „Краљица Елизабета” у Фавершаму, који су преминули прошлог викенда, пренео је Скај њуз. Према подацима УКХСА, према последњим информацијама, потврђена су 23 лабораторијска случаја менингитиса, док је још 11 пријава под истрагом.
Здравствене власти наводе да је до сада дато око 4.500 вакцина и више од 10.500 доза антибиотика у оквиру превентивних мера. Лекари су нагласили да здравствене службе пажљиво прате нове случајеве и сарађују са надлежним службама како би се обезбедио појачан надзор и брзо реаговало на потенцијалне нове инфекције.
УКХСА је навела да ризик за ширу популацију тренутно остаје низак.
У међувремену више од 400 људи је чекало у реду испред универзитетске клинике у Кенту како би примили вакцину. И у Француској је једна особа преминула од менингококног менингитиса.
Има ли разлога за страх у Србији? И о каквој болести је заправо реч?
Прим. др Ивана Беговић Лазаревић, епидемиолог и начелник Јединице за имунизацију Градског завода за јавно здравље Београд, истиче да је менингококна болест озбиљна и потенцијално угрожавајућа и да је изазива бактерија Neisseria meningitidis. Инвазивне форме ове болести се клинички манифестују као менингококни менингитис и менингококна сепса.
– Особе које су у ризику да оболе од инвазивних форми су деца узраста до пет година, адолесценти и младе одрасле особе, нарочито ако бораве у затвореним колективима (студентски домови, интернати, касарне). Такође су у ризику и особе које су ослабљеног имунитета било због основне болести, било имуносупримирајуће терапије. Инфекција се преноси у блиском контакту најчешће са клицоношама (особе које у горњим респираторним путевима имају бактерију, али без икаквих симптома болести), капљичним путем и директним контактом – наводи др Беговић Лазаревић.
Менингококни менингитис се манифестује наглим почетком болести с високом температуром, дрхтавицом, главобољом, боловима у мишићима с укоченошћу врата, мучнином и повраћањем нарочито код деце, затим лошим општим стањем с поремећајем свести. Менингококна сепса подразумева присуство менингокока у крви оболеле особе, због тога има и лошију прогнозу (смртност 50 одсто). Уз већ споменуте симптоме код менингитиса у сепси се јављају и тачкаста крвављења у кожи по трупу, доњим екстремитетима и унутрашњим органима.
– Најгори облик болести је тзв. фулминантна (брзо прогресивна) сепса која се углавном јавља код мале деце, а манифестује се наглим почетком с високом температуром и помућењем свести све до коме или масивним крвављењима по кожи, слузницама и унутрашњим органима, при чему долази до њиховог отказивања у року од шест сати до максимално 24 (48) сати са смртности од 95 одсто. Током 2025. године на територији Београда регистрована су четири случаја инвазивне болести проузроковане бактеријом Neisseria meningitidis. Код две оболеле особе болест се манифестовала у виду менингококне сепсе, а код двоје људи у виду менингококног менингитиса. Три оболеле особе су деца узраста од два, односно три месеца, и једно дете узраста од девет година код кога је због фулминантног облика сепсе дошло до смртног исхода. Четврта оболела особа је имала више од 50 година.
Ове године није било регистрованих случајева менингококне сепсе/менингитиса на територији Београда – појаснила је др Беговић Лазаревић.
У нашој земљи у складу са законском регулативом, менингококну вакцину о трошку државе добијају лица у посебном ризику од инфекције анатомске и функционалне аспленије (спленектомија, српаста анемија), имунодефицијенције комплемента Ц5-Ц9, трансплантације коштане сржи, особља лабораторија које је изложено растворима бактерије Neisseria meningitidis који могу аеросолизовати, блиских контаката оболелих од менингококне болести код којих је доказана инфекција серогрупом менингокока у саставу вакцине (А, Це, Y, W135) у што краћем року од оствареног контакта, започињања терапије лековима из групе инхибитора комплемента.
– За лечење менингококног менингитиса се примењују пеницилини јер је већина сојева менингокока постала резистентна на сулфонамиде. Будући да пеницилини слабо пролазе хематоенцефалну баријеру, морају се давати велике дозе да би се постигла довољна концентрација у ликвору. Код менингококне сепсе се такође даје пеницилин, а у фулминантним облицима се дају и кортикостероиди и хепарин – рекла је др Беговић Лазаревић.
Припремила А.Ђ.
