03.04.2026 Скопље
Недавна истраживања јавног мњења у Пољској указују на могућност озбиљне политичке кризе и продуженог периода институционалне нестабилности. Према резултатима анкете, чак шест политичких опција прелази изборни цензус и улази у Сејм, али ниједна од потенцијалних коалиција нема капацитет да самостално обезбеди стабилну већину.
Истраживање агенције United Surveys показује да Грађанска коалиција премијера Доналда Туска води са 31,1 одсто подршке, иако бележи пад од 1,5 процентних поена у односу на претходни период. На другом месту налази се странка Право и правда са 23,3 одсто, такође у паду од 1,7 процентних поена.
Треће место заузима Конфедерација са 12,6 одсто подршке, што представља пад од 2,1 процентни поен. Следе Конфедерација пољске круне са осам одсто, Левица са 7,8 одсто (раст од 1,1 процентни поен) и Пољска народна странка, која се налази на самој граници цензуса са 5,1 одсто гласова.
Према симулацији расподеле мандата, Грађанска коалиција би освојила 186 места у Сејму, Право и правда 134, Конфедерација 63, Конфедерација пољске круне 33, Левица 31, док би Пољска народна странка такође имала 31 посланика.
За формирање већине у доњем дому парламента, који броји 460 посланика, неопходно је најмање 231 место. Међутим, ниједна комбинација странака, према тренутним пројекцијама, не успева да достигне тај праг. Свакој потенцијалној коалицији недостајао би бар један мандат за формирање стабилне власти.
Пољски медији указују да се оваква ситуација није догодила деценијама, што отвара простор за институционалну блокаду. У таквом сценарију, влада би била приморана да за сваку одлуку тражи подршку опозиције, што би значајно успорило доношење кључних закона.
Посебну тежину овом развоју догађаја даје међународни контекст. Пољска има важну улогу у подршци Украјини и представља један од кључних ослонаца источног крила НАТО-а, па би политичка нестабилност могла да има и шире безбедносне импликације.
Стручњаци упозоравају да су могућа два сценарија, дуготрајни и неизвесни коалициони преговори или расписивање ванредних избора уколико парламент не успе да изабере владу. Додатни проблем представља дубока политичка подељеност између две најјаче странке, Грађанске коалиције и Правде и правде, чији је међусобни савез практично незамислив.
Све указује да Пољска улази у период политичке неизвесности који би могао да потраје месецима, уз ризик од институционалне парализе у тренутку појачаних геополитичких изазова.
Припремила А.Ђ.
