14.04.2026 Скопље
У Бретон Вудсу 1944. године званично је договорено да ће амерички долар бити главна светска резервна валута.
САД до краја шездесетих година 20. века нису имале довољно злата да покрију долар који је био у оптицају изван Америке, што је створило страх да ће нестати америчке златне резерве. Након неуспешног покушаја спасавања система успостављеног у Бретон Вудсу, он се распао 15. августа 1971. једностраним декретом тадашњег председника САД Ричарда Никсона, који је фактички, да би избегао амерички банкрот, укинуо директну конвертибилност долара у злато. Тај чин, познат као „Никсонов шок”, довео је до престанка Бретон Вудса у његовом правом смислу, а заменила га је ситуација у којој једино амерички долар подржава све остале валуте, односно служи као резервна валута других земаља. Ова мера најпре је требало да буде привремена, али као што је својевремено рекао познати амерички монетарни стручњак Милтон Фридман: „Ништа није трајније од једног – привременог – владиног програма.” Савремене светске валуте изгубиле су своју материјалну основу, а централне банке, од којих су многе у приватном власништву, добиле су теоријску могућност да емитују новац у неограниченим количинама. Више од пола века касније долар и даље нема обезбеђење у виду стабилне активе као што је злато, а ова Никсонова одлука је најважнији потез у монетарној историји САД.
Систем се распао као резултат нагомиланих економских неравнотежа, а четврт века дуга пракса коришћења долара као мерила за одређивање вредности других валута позиционирала га је као доминантно средство глобалног плаћања и средство чувања вредности у догледној будућности.
Десет водећих развијених земаља потписало је Смитсонијански споразум неколико месеци касније, како би спасле бретонвудски систем девалвирањем долара и дозвољавањем већих флуктуација девизног курса, али то је било кратког века. До 1973. на снази је био углавном систем флуктуирајућег девизног курса. Многе земље и даље управљају својим девизним курсевима, дозвољавајући им да флуктуирају у одређеном распону или везујући своје валуте за другу валуту, као што је амерички долар.
Тада су настали и тзв. петродолари, јер је утврђено да се нафта обрачунава у америчким доларима. Петродолари су амерички долари које државе извознице нафте зарађују продајом нафте, а затим их улажу или чувају у банкама развијених земаља. Назив је настао од petroleum (нафта) и dollar (долар) и сковао га је економиста Ибрахим Овеис 1973, као опис новца који су земље ОПЕК-а зарађивале у време нафтне кризе. Петродолари настају као приход од продаје нафте, углавном од земаља чланица ОПЕК-а. Те земље потом користе ове доларе за инвестиције, зајмове или као штедњу у банкама западних земаља. Појава петродолара постала је посебно карактеристична седамдесетих година 20. века, након великог раста цена нафте. САД и Саудијска Арабија, као највећи произвођач нафте, потписале су 1974. уговор о обрачуну нафте у доларима на 50 година, али тај уговор није обновљен после свог истека 2024.
Златно-девизни стандард замењен је доларским стандардом и он је до данас задржао своју улогу светске резервне валуте. Такав статус долара даје америчкој економији велику компаративну предност у односу на све остале економије, а остатку света, посебно групацији БРИКС, подстицај за дедоларизацију, која означава смањење доминантне улоге америчког долара у светској трговини и резервама. То је процес смањења зависности земаља и централних банака од долара, пре свега, као валуте за плаћање сировина (нафта, гас) и робе. Употреба долара као оружја (санкције) и замрзавање руских девизних средстава од стране западних земаља 2022. натерали су многе земље да траже алтернативе.
У петродоларском систему нафта се примарно продаје за доларе, чиме се одржава потражња за америчком валутом. Од седамдесетих година 20. века већином светске нафте се тргује у америчким доларима, што значи да земље морају купити доларе како би купиле нафту. Земље које продају нафту (попут чланица ОПЕК-а) остварују велике доларске вишкове, које затим реинвестирају у америчке обвезнице, акције или их држе у банкама. Систем петродолара ојачао је улогу америчког долара као главне светске резервне валуте и обезбедио САД јефтино финансирање њиховог буџетског дефицита. Петродолар, дакле, није посебна валута, већ концепт који повезује тржиште нафте с америчким доларом.
Америка се суочава с великим изазовима у очувању система петродолара, посебно након истека педесетогодишњег споразума са Саудијском Арабијом 2024, што омогућава продају нафте у другим валутама. Иако долар остаје доминантан, пораст трговине у јуанима и рубљама, као и ширење БРИКС-а, слабе овај систем. САД покушавају да одрже хегемонију кроз геополитичке утицаје, али је будућност петродолара под великим знаком питања. Данас се често говори о „крају ере петродолара” због све чешћих трговинских трансакција нафтом у другим валутама.
Земље попут Русије и Саудијске Арабије активно траже алтернативне механизме плаћања, смањујући зависност од долара. Америка тражи нове ослонце, укључујући Венецуелу, како би стабилизовала позицију долара, али то изазива интервенције и ризике. Прелазак на обновљиве изворе енергије смањио би дугорочну важност нафте, а тиме и петродолара. Иако САД и даље имају снажан утицај, систем петродолара се фрагментира, а глобална потражња за доларима у трговини нафтом полако опада. Ситуација око „спасавања” петродолара карактерише се као критичан напор САД да одрже статус долара као примарне глобалне резервне валуте, што се сматра једним од стубова њихове моћи.
Одржавање система петродолара кључно је за америчку економску контролу, при чему се дестабилизација овог система повезује с падом поверења у амерички долар и растућим дугом САД. У току су напори за контролу нафтних тржишта, а ситуација се компликује геополитичким превирањима, укључујући односе с Ираном, где се спекулише о могућим променама које би утицале на глобално тржиште нафте. Спасавање петродолара посматра се у контексту шире геополитичке борбе за утицај, где контрола доларског система омогућава САД снажан утицај на глобалну економију. Ови процеси су део ширих економских и политичких кретања која указују на изазове с којима се суочавају неолиберална економија и доминација долара.
Ситуација на Блиском истоку карактерише интензивирање сукоба с директним импликацијама на глобалну економију и енергетску стабилност, што се може посматрати у контексту очувања доминације долара у трговини нафтом. Иако се директно не спомиње израз „спасавање петродолара”, нагласак на заштиту нафтних постројења указује на директну везу између ратних активности и стабилности нафтног тржишта, које је темељ петродолара. Крајем марта и почетком априла ове године ситуација је веома напета, с фокусом на одбрану енергетске инфраструктуре и потенцијално ширење оружаног сукоба с Ираном.
Према извештајима са терена ситуација на Блиском истоку изузетно је нестабилна и опасна, с интензивираним сукобима који директно утичу на глобална енергетска тржишта и стабилност америчког долара (петродолара). Оружани сукоб између Ирана, Израела и САД довео је до најозбиљнијих изазова за енергетску безбедност до сада.
Након почетка војних удара Израела и САД на Иран крајем фебруара ове године, дошло је до затварања или претњи затварањем Ормуског мореуза, кроз који пролази око 20 одсто светске нафте, што је знатно подигло цену нафте. У једном моменту, а ситуација се мења из часа у час, Иран је запретио да ће дозволити пролаз танкерима кроз залив само ако се трговина нафтом врши у кинеским јуанима, што директно подрива петродоларски систем. Овај потез се тумачи као покушај слабљења глобалне доминације долара у корист „петројуан” или „петрорубља” система. Иако оружани сукоб слаби долар, истовремено се посматра и као покушај САД да оружаном силом осигурају контролу над енергетским токовима и спасу петродолар. Сукоб у овој години већ је изазивао инфлаторне притиске, успорава глобални раст и прети да изазове највишу стопу глади у последње време због прекида у снабдевању.
Рат на Блиском истоку довео је до значајних економских последица широм света. То није само регионални сукоб, већ и оружана борба за финансијску хегемонију. Док Иран покушава да прекине везу између нафте и долара, САД војним присуством покушавају да одрже примарну улогу долара у глобалној трговини, што резултира екстремном нестабилношћу цена нафте и неизвесношћу на глобалним финансијским тржиштима.
Припремила А.Ђ.
