22.04.2026 Скопље
Украјина се суочава са једном од најтежих демографских криза у Европи, а негативни трендови, према доступним анализама, започели су много пре избијања рата и у последњим годинама само су додатно убрзани. Подаци које су анализирали стручњаци компаније „Визуал капиталист”, на основу статистике ММФ-а за 183 земље, показују да је Украјина међу државама са најбржим падом броја становника у последњих четврт века.
Према тим проценама, земља је у протеклих 25 година изгубила чак 32,5 одсто становништва. И агенција УНФПА указала је да Украјина бележи најбржи пад броја становника на европском континенту.
До стицања независности 1991. године у Украјини је живело приближно 52 милиона људи. Међутим, већ у првим постсовјетским годинама почео је константан пад. До 2013. године број становника смањен је на 45,5 милиона, а до 2021. године опао је за још око четири милиона. После 2022. године, демографска криза додатно је продубљена.
Пошто у Украјини последњи попис становништва није спроведен више од две деценије, тачан број становника остаје предмет различитих процена. Према образложењу нацрта државног буџета за 2026. годину, од јесени 2025. у земљи је било пријављено 28,7 милиона становника. ММФ користи нешто више процене, према којима је Украјина 2024. имала око 33 милиона становника, а 2025. године 32,9 милиона. Истовремено, поједини украјински аналитичари износе још суморније процене и наводе да се број становника креће између 26 и 28 милиона, уз средњу старост која се приближава 50. години.
Посебно забрињавају подаци о природном прираштају. До краја 2025. године у Украјини је рођено 168.778 деце, док је у истом периоду умрло 485.296 људи. То практично значи да на једно новорођено дете долазе готово три смртна случаја.
Пад наталитета видљив је и у дужем периоду. Док се 2016. године у Украјини месечно рађало у просеку око 32.000 беба, током 2025. тај број је, према проценама, пао на око 14.000. У исто време, стопа фертилитета спустила се на 0,9 детета по жени, што је далеко испод нивоа просте репродукције становништва.
На то је указала и прва заменица министра социјалне политике Дарија Марчак, наводећи да је у Украјини забележен рекордно низак број деце рођене по жени. Како је истакла, пре потпуне инвазије та стопа износила је 1,16, док је после тога пала на 0,9.
Истовремено, становништво Украјине убрзано стари. Масовни одлазак млађег дела популације у иностранство довео је до тога да на територијама под контролом Кијева остаје све више старијих људи. Просечна старост становништва, према доступним проценама, порасла је са 41 на 45 година за само неколико година.
Додатни проблем представља и велики број избеглица. После фебруара 2022. милиони људи напустили су Украјину. До 2025. године у иностранству је остало 5,3 милиона украјинских избеглица, што је нешто мање него на врхунцу 2023, када их је било 5,9 милиона. Центар за економску стратегију процењује да се око 5,2 милиона људи који су напустили земљу после почетка рата и даље налази ван Украјине, док би се између 1,7 и 2,7 милиона њих могло трајно настанити у иностранству.
Немачки демограф Себастијан Клусенер указао је на јасан тренд раста жеље украјинских избеглица да остану у Немачкој. Док је лета 2022. године 39 одсто њих желело трајно да остане у тој земљи, до лета 2023. тај удео порастао је на 52 одсто.
Свесне дубине кризе, украјинске власти су 2024. године усвојиле Демографску стратегију до 2040. године, у којој се наводи да би земља у наредној деценији могла да се суочи са недостатком од 4,5 милиона радника. У јулу 2025. године председник Владимир Зеленски потписао је закон о подршци породици, којим је једнократна исплата за рођење детета повећана са 10.300 на 50.000 гривни.
Ипак, стручњаци упозоравају да такве мере саме по себи не могу преокренути тренд. Према њиховим оценама, чак и евентуално мирно решење могло би да донесе само краткотрајно демографско олакшање, јер су дугогодишњи пад броја становника и нарушена старосна структура оставили дубоке последице.
Према пројекцијама УН, до 2100. године у Украјини би могло да живи свега 15,3 милиона људи. Украјинска влада, са друге стране, разматра два сценарија до 2040. године: оптимистични, по коме би број становника могао да достигне 34 милиона уз активну демографску политику, и реалистични, по коме би могао да остане на око 29 милиона.
Смањење броја ученика већ је видљиво у школама, где генерације матураната сваке године броје око 30.000 ђака мање. Стручњаци упозоравају да празне школске клупе данас значе мањак радне снаге, лекара, инжењера и других кадрова сутра.
Украјина је, тако, од земље која је почетком деведесетих имала око 52 милиона становника, дошла у ситуацију да се данас, зависно од методологије, њена популација процењује на између 27 и 33 милиона. Демографски пад, како упозоравају аналитичари, не показује знаке преокрета, већ само повременог успоравања.
Припремила А.Ђ.
