27.04.2026 Скопље
Нема трајног мира на Косову и Метохији и западном Балкану без искреног дијалога између Срба и Албанаца, али и свих других народа, а оно што се дешава на терену супротно је томе, укључујући и чињеницу да је недавно навршено 13 година откако Приштина избегава обавезу да формира Заједницу српских општина. Не постоји алтернатива разговору за који морају да постоје обе стране и не сме се толерисати да тзв. косовске власти, али и Сарајево зарад ситног политичког интереса, под ноге баце могућност да се дође до договора и компромиса. Уколико су им уместо комшија ближе престонице далеких држава, постоји опасност да предлози који „пријатељи” нуде нису добре намере, већ керозин који ће само додатно распламсати антагонизме и непријатељства у овом делу Европе.
Дијалог у овом делу Европе постаје реч на коју се одговара непријатељством, па чак и стварањем војних савеза, и испружену руку Београда, осим Будимпеште нису прихватили ни Загреб, ни Сарајево ни Приштина. Технички састанци у Бриселу се не могу свести на искрене разговоре, јер привремене приштинске институције једноставно не желе разговор. На делу се показало да се суштински дијалог не може свести на стварање привида да се разговара и на формалне састанке у Бриселу и Београду. Они су потребни, наравно, али мир који постоји само на папиру није трајно одржив. Камен темељац мира у региону било би спровођење Бриселског споразума, али смо данас све даљи од његове реализације.
Албански екстремиста Албин Курти управо на темељу чињенице да су у свету много важнији сукоби на Блиском истоку и истоку Европе то користи да наметне нове инцидентне ситуације. Приштински режим угрожава стабилност, мир и опстанак српског народа на Косову и Метохији својим претњама и широком лепезом притисака који не искључују физичку силу и употребу ватреног оружја. Курти ради све супротно стабилизацији прилика на Косову и Метохији, условљава дијалог, руши договоре из Брисела, Србима ускраћује права, забрањује српску робу, малтретира српски народ… О томе сведочи више од 750 етничких инцидената од доласка Самоопредељења на власт 2021. и чињеница да скоро 5.000 дана није формирана Заједница српских општина. Све су то крунски докази да је Курти фактор дестабилизације на КиМ.
Са таквим понашањем Приштине и чињеницом да Албанцима страни фактор толерише многе ескалаторне потезе, јасно је да се последњих година крхки мир, пре свега на северу Косова, чува само захваљујући мудрој и одмереној политици председника Србије Александра Вучића и одговорности коју показује српски народ. Председник Вучић изјавио је да Србија ради на стабилизацији прилика на Косову и Метохији и нагласио да ће наша земља наставити да се залаже за поштовање међународног права и очување мира и стабилности. „Србија ради на стабилизацији прилика и наставиће да ради на стабилизацији прилика, на поштовању међународног јавног права, Резолуције 1244, Повеље Уједињених нација и на очувању мира и стабилности”, рекао је Вучић у Томашевцу одговарајући на питање да прокоментарише изјаву Албина Куртија да Србија „није одустала од дестабилизације Косова”.
Бивши председник Привременог извршног већа Косова и Метохије и директор „Пошта Србије” Зоран Анђелковић каже да је свима јасно ко даје дозволу и чак подстиче Албина Куртија да нарушава мир у овом делу Србије. За „Политику” оцењује да за спонзоре такозване косовске независности рат још није завршен. „У последње време све више верујем да они мисле да за њих није бомбардовање завршено 1999. године када је Резолуција 1244 усвојена, него да они мисле да ће се њихово бомбардовање завршити онда када натерају Београд да призна Приштину или када протерају све Србе са Косова и Метохије. За њих ће то бити завршен посао када Србија поклекне и тако нешто уради, чиме би се, између осталог, оправдала агресија НАТО-а на нашу земљу 1999. године и у њиховим очима оправдала антисрпска политика на Космету, али и у бившој Југославији. Пошто то Србија никада неће да призна, очекивано је да притисци и инциденти буду свакодневица”, каже Анђелковић.
Додаје да је 150 година трајао период у којем је Цариград укинуо Пећку патријаршију и да су тада послали грчке свештенике да држе литургије. „Не знам колико дуго ће ови притисци да трају, али наше је да чекамо погодан тренутак. Оно што је забрињавајуће што једна провокација замењује другу и то се догађа скоро на дневном нивоу и онда немамо времена да се осврнемо на претходних десет. Албин Курти или они који му помажу смишљају нове провокације како би се забашурила претходна провокација. То је континуитет провокација и ја мислим да они који му у томе помажу би волели када би све Србе истерали. Онда би издали једно саопштење у којем би оптужили неког Куртија или неког другог албанског политичара за то што се догодило и на томе би се све завршило”, каже Зоран Анђелковић.
А политички аналитичар Стевица Деђански каже да нама није битно да ли је реч о Куртију, Тачију или неком трећем политичару и за наш лист наглашава да смо од почетка знали да њима ништа не може да се верује, али да треба да разговарамо. Тражили смо само неког веродостојног посредника који може да издејствује све што смо се договорили и мислили смо да је то Брисел. Додаје да се показало да су они само преговоре користили да би нас на крају преварили. „Јако је тешко разговарати ако знаш да ће неко да те превари и онда никада нећемо доћи до договора. Иза Куртија стоје бриселски политичари и одређене земље који су заштитници Приштине. САД су се мало дистанцирале и очекивали смо да ће да се уваже српски интереси, али то за сада изостаје. Без притиска странаца не може да се очекује да ће Курти нешто да уради”, каже Деђански. Додаје да треба стално да се позивамо на поштовање међународног јавног права и да паралелно помажемо Србима да остану на КиМ.
„Ако ћемо искрено, свима одговара да Космет и овај део Европе остане нестабилна територија и то како западним, тако и источним великим силама. Сви они воле да имају место где постоје сукоби ниског интензитета, јер нико не жели да има сукоб који не могу да контролишу. Ако се то не распламса, онда могу да изврше притисак у сваком моменту, а ми смо због своје бурне историје погодни за тако нешто. Када видите политику Сарајева, Загреба и донекле Подгорице, своди се на то да оптуже Србе за све и свашта. Нико не прича о економији и једини који је то хтео то да уради јесте Доналд Трамп у првом мандату. Објективно свима одговара да буде нестабилна ситуација”, закључује Стевица Деђански.
Политички аналитичар Срђан Граовац каже да када се говори о деловању Куртија и дестабилизацији прилика у јужној српској покрајини морају да се сагледају шире геополитички процеси, а посебно они који се дешавају на Западу. За наш листи истиче да нема сумње да је утицај политичког Запада доминантан у нашој јужној покрајини, како формалноправно, преко мисије Еулекс, тако посебно преко оружаних снага и обавештајно-безбедносног апарата најмоћнијих западних држава, који контролишу кључне политичке процесе у Приштини.
„Управо Курти је неко ко представља важног играча тих одређених центара моћи. Нема сумње да су САД, а посебно западноевропске државе, кумовали јачању његовог утицаја и пресудно допринели томе да се устоличи на власти и постане кључна личност албанске политичке сцене на Космету. Курти је протежиран од Запада као неко ко је имао задатак да замени оне албанске политичке структуре у Приштини, које су изникле из тзв. ОВК из тог ратног и крвавог терористичког миљеа. Тим шумским политичарима је убрзо по завршетку рата истекао рок и Западу су биле потребне младе, умивене прозападне структуре које ће се на Косову и Метохији обрачунати са корупцијом, криминалом и непотизмом, чији симбол су биле управо те старе клановске ОВК структуре на власти”, каже Граовац и додаје да је циљ био јасан – учинити лажну државу функционалном и вредносно је уклопити у европске политичке и безбедносне токове и процесе.
Међутим, како смо сведоци све дубљих подела, па готово и раскола у некад унисоном западном политичком блоку, како посматрамо све жешће сукобе глобалистичких и суверенистичких структура, тако је постало јасно да ће поприште обрачуна те две струје бити свуда где им се интереси преплићу. Посебно тамо где су ти утицаји Запада доминантни, управо као што је наша јужна покрајина.
„У овом тренутку Курти је неко ко се држи тих европских глобалистичких структура и црпи подршку и из одређених поражених, али и даље веома утицајних центара у Вашингтону. Сврставањем на Трампову страну, Османијева је за њега постала претња и нема сумње да ће Курти још чвршће пригрлити своје западне глобалистичке менторе, очекујући од њих заштиту и истовремено се нудећи као маљ у њиховом обрачунавању са покушајима јачања Трамповог утицаја у нашој јужној покрајини. Жмурећи на Куртијеву екстремистичку политику, те глобалистичке структуре показују да очекују од њега стратешко партнерство у борби за моћ и утицај на Космету. Управо ту и лежи његова подршка, али и снага. Курти ту чињеницу вешто користи не би ли не само опстао на власти већ се истовремено и обрачунао са Србима”, закључује Срђан Граовац.
Да је реч о двоструким аршинима, сведочи и чињеница да је прошло пуних 13 година од потписивања Бриселског споразума који би допринео стабилизацији и био један од темеља мира у овом делу Европе. Више него јасно је да без обзира на то која је албанска партија или коалиција на власти у покрајини, да нико нема намеру да спроведе одредбе Бриселског основног споразума и да се од владе Албина Куртија не може очекивати ни да ће се приближити, а камоли имплементирати Заједницу српских општина. Истовремено, тај споразум данас спомињу само Срби, док је за ЕУ он ниско на листи приоритета иако је реч о томе да би Брисел требало да буде гарант спровођења тог првог од више уговора који су заправо постигнути почев од априла 2013, а допуњени 2015. Уз то Приштина не само што га не спомиње, него све ради да он изгуби сваки смисао, али и да се ситуација на терену толико промени да тај документ више не буде важан, већ само мртво слово на папиру. То не треба да чуди, указујући да су Срби егзистенцијално угрожени, а њихов опстанак на Косову без институције Србије у најмању руку упитан, а суштински озбиљно угрожен.
Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун каже да је француско-немачки предлог споразума, који није био статусно неутралан, потпуно „убио” идеју о формирању Заједнице српских општина на АП Косову и Метохији. Дрецун за „Политику” истиче да је кључна тачка Бриселског споразума била формирање ЗСО и напоменуо да је тада била изузетно тешка ситуација за Србију и на међународном и на унутрашњем плану, и претила опасност да српске институције које су функционисале на АП КиМ буду потпуно угашене.
„Стигла нам је претња од међународних представника да ће те институције бити угашене ако се не договори неки механизам са Приштином. Приступило се Бриселском споразуму, био нам је потребан институционални механизам који ће признати и Приштина и западни део међународне заједнице. Договорили смо тај споразум чији су кључни темељи ЗСО, а они су одмах почели да манипулишу тиме”, навео је Дрецун и нагласио да је Приштини био циљ да натерају Београд да прихвати привремене институције самоуправе као некакву државу и додао да пошто нису успели да сломе Београд да одустане од својих захтева, онда су на терену мењали ситуацију једностраним потезима који су потпуно супротни Бриселском договору. После тога је на снагу ступио француско-немачки предлог споразума који потпуно мења суштину бриселског договора. Како је навео, суштина бриселског договора је да је то споразум између Београда и Приштине.
Дрецун наводи да због тога премијер привремених приштинских институција Албин Курти стално говори да нема никакве заједнице и да то неће да реализује, већ да прво жели да му се испоручи де факто признање.
„Овде је потпуно изокренута ситуација, уместо онога што је било битно у дијалогу, а то је формирање ЗСО, дошли смо до тога – прво де факто признање па ћемо онда можда да разговарамо о некаквој заједници”, каже Дрецун.
Зашто Квинта не реагује на покушај етничког чишћења
Када је реч о наставку дијалога Београда и Приштине, Зоран Анђелковић указује да разговори две стране фактички не постоје откако је Курти на власти у Приштини и додаје да он води од почетка политику да етнички очисти Косово и Метохију од Срба користећи разне методе – од хапшења, преко пуцања на децу до нелегитимног формирања власти у северним општинама. Анђелковић каже да нико од земаља Квинте које подржавају такву политику Приштине не реагује на ствари на терену, док се Кфор дистанцира од свих дешавања. На питање ко смишља провокације које су усмерене против Срба, Зоран Анђелковић каже да је то сигурно и Курти и да је то тако када зна да неће трпети никакве консеквенце.
„Право питање је не ко смишља нападе на Србе, већ ко му не прави проблем због тога шта ради. Проблеме му не праве управо они који су нас и бомбардовали. За њих је та вештачка творевина Косово и Метохија независна држава и коју третирају као малолетно дете коме се све опрашта и испади се сматрају несташлуцима”, каже Анђелковић.
Припремила А.Ђ.
