МЛАДИ МАСОВНО КОРИСТЕ АИ ЗА РЕШАВАЊЕ ПСИХИЧКИХ ПРОБЛЕМА

Estimated read time 0 min read

28.04.2026 Скопље

Велики број младих у Немачкој користи четботове као саговорнике за психичке проблеме, показује нова студија немачке Фондације за помоћ оболелима од депресије и превенцију самоубистава.

Истраживање, спроведено у Лајпцигу, показује да је око 65 одсто особа узраста од 16 до 39 година бар једном разговарало са вештачком интелигенцијом о менталним тегобама, попут стреса, туге или љубавних проблема.

Удео је још већи међу испитаницима који се тренутно налазе у депресивној фази, где чак 76 одсто наводи да је користило четботове за разговор о својим проблемима.

Више од трећине особа са дијагностикованом депресијом (35 одсто) у последње време разговарало је са четботовима о својој болести, најчешће ради размене осећања и тражења подршке.

Као кључни разлог, 56 одсто испитаника наводи потребу да „има са ким да разговара”, док 46 одсто жели да боље контролише своје стање, а 40 одсто тражи информације о терапији и лечењу.

Стручњаци оцењују да популарност ових алата произлази из њихове доступности, анонимни су, доступни у сваком тренутку, због чега за многе представљају први корак у тражењу помоћи.

Већина корисника описује разговоре са вештачком интелигенцијом као корисне, а око 75 одсто наводи да је у последњих 30 дана користило четботове за разговор о проблемима.

Око 26 одсто испитаника води дуже и интензивније разговоре, слично комуникацији са стварном особом.

Психијатар Малек Бајбоуј из берлинске болнице Карите истиче да се комуникација о менталном здрављу код младих све више сели у дигитални простор.

Он оцењује да системи засновани на вештачкој интелигенцији могу да помогну у превазилажењу недостатка доступне стручне помоћи, скраћењу чекања и јачању превенције, али упозорава и на озбиљне ризике.

„Постоји опасност од такозваног привидног лечења, где људи остају у системима који су неефикасни или чак штетни, уместо да потраже стручну помоћ”, рекао је Бајбоуј.

Истраживање показује да 62 одсто корисника са депресијом сматра да им разговори са вештачком интелигенцијом смањују потребу за одласком код лекара или психотерапеута, што може да буде посебно проблематично код тежих случајева, упозоравају стручњаци.

Они наводе да системи вештачке интелигенције нису довољно прилагођени кризним ситуацијама и да у појединим случајевима могу да појачају негативне или суицидне мисли.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara