28.04.2026 Скопље
Едем плућа (Оедема пулмонис) је хитно, опасно стање у кардиологији и пулмологији које угрожава живот пацијента и захтева неодложну интервенцију. Карактерише га накупљање течности у алвеолама (мали кесасти мехурићи на крају дисајних путева у плућима) које у нормалним околностима садрже само ваздух. До накупљања течности у алвеолама долази због повишеног притиска у капиларима плућа или поремећене пропустљивости такозване алвео-капиларне мембране плућа, са последичним отежаним дисањем.
Како истиче др Љиљана Тимотојевић, директорка Градског завода за плућне болести и туберкулозу у Београду, према узроку настанка едем плућа може бити кардиогени (срчани) и некардиогени (алвеоларни). Накупљање течности настаје из више разлога, али се може објаснити као последица ометања нормалног обима кретања и изједначавања притиска течности у плућима.
„Најчешћи узрок појаве едема плућа представља срчано обољење. Узроци који доводе до настанка овог типа плућног едема су срчана инсуфицијенција (недовољна снага срчаног мишића), тешки поремећаји ритма и стања срца код којих долази до повећања хидростатског притиска у плућним капиларима и тада кажемо да пацијент има кардиогени едем плућа. Међутим, до настанка едема могу довести и упала плућа (бактеријска и вирусна), грип, траума грудног коша, аспирација страног садржаја у плућа, злоупотреба лекова и недозвољених супстанци, инхалације отровних гасова“, нагласила је др Тимотијевић.
Симптоми овог проблема су карактеристични и олакшавају дијагностику. Јављају се кашаљ, искашљавање пенушавог или сукрвичавог испљувка, отежано дисање, осим када болесник седи усправно, а ту је и осећај гушења приликом лежања, борба за дах, замор, плаветнило коже (цијаноза), убрзан и неправилан рад срца, обилно презнојавање.
„Од дијагностичких процедура, осим добро узете анамнезе и објективног налаза, треба урадити још неколико анализа које нам могу потврдити да је реч о едему плућа. То су мерење сатурације кисеоника у крви, одређивање гасова у артеријској крви, рендгенографија плућа и срца, компјутеризована томографија – скенер (ЦТ), електрокардиограм и ехокардиографија, као и лабораторијске анализе. То користимо како бисмо благовремено поставили дијагнозу и започели лечење“, појаснила је наша саговорница.
Акутни едем плућа захтева хитну и неодложну медицинску помоћ како би се спречио смртни исход. Циљ лечења је, каже др Тимотијевић, смањити количину течности у алвеолама, побољшати размену гасова на нивоу алвео-капиларне мембране, побољшати функцију срца.
„Примена кисеоника најчешће је први корак у терапији едема плућа. У односу на узрок и степен тежине симптома се одређује и медикаментозна терапија. Када је реч о превенцији едема плућа, она подразумева редовну физичку активност, престанак пушења, регулисање физичке тежине, као и здраве животне навике уз редовно узимање ординиране кардиолошке и плућне терапије“, нагласила је др Тимотијевић.
Припремила А.Ђ.
