ПОЛИТИЧКО ЛИЦЕМЕРЈЕ СРПСКИХ ЛГБТ АКТИВИСТА

07.05.2026 Скопље

То­ком рас­пра­ве у На­род­ној скуп­шти­ни Ана Бр­на­бић се обра­ти­ла пред­сед­ни­ку стран­ке Но­во ли­це Ср­би­је Ми­ло­шу Па­ран­ди­ло­ви­ћу, скре­нув­ши му па­жњу да ни­су „пер ту”, ре­чи­ма: „То што смо геј и ви и ја не зна­чи да мо­же­мо да бу­де­мо на ти. Јед­но је сек­су­ал­на ори­јен­та­ци­ја, дру­го је да ли смо при­ја­те­љи. Те две ства­ри не под­ра­зу­ме­ва­ју јед­на дру­гу, као што се ви­ди. Та­ко да се др­жи­мо ми на ви.”

Сни­мак је по­стао ви­ра­лан и иза­звао ла­ви­ну не­при­ме­ре­них ко­мен­та­ра на ње­гов ра­чун на дру­штве­ним мре­жа­ма. Али оно што је ин­те­ре­сант­но је­сте да су срп­ски ЛГБТ ак­ти­ви­сти има­ли по­тре­бу да се про­бу­де из зим­ског сна, ко­ји је тра­јао не­при­род­но ду­го, и да се огла­се по­во­дом овог, ка­ко ка­жу, „на­сил­нич­ког ауто­ва­ња”.

Та­ко из Ла­бри­са ка­жу да „сва­ко ауто­ва­ње осо­бе на ко­је та осо­ба ни­је при­ста­ла је­сте чин на­сил­ни­штва и пот­пу­но је у ма­ни­ру тре­нут­них вла­да­ју­ћих струк­ту­ра”. Она та­ко­ђе до­да­је да је ти­ме Ана Бр­на­бић по­твр­ди­ла ње­но от­це­пље­ње од соп­стве­ног иден­ти­те­та и са­ме ЛГБТИQ за­јед­ни­це.

Ин­те­ре­сант­но је гле­да­ти ли­це­мер­је срп­ских ЛГБТ ак­ти­ви­ста ка­ко Ану Бр­на­бић ети­ке­ти­ра­ју као от­це­пље­ну и из­дај­ни­цу за­јед­ни­це, што, на­рав­но, ни­је чин на­сил­ни­штва и не­ма ни­ка­квих до­дир­них та­ча­ка с на­ци­о­на­ли­стич­ком прак­сом где се по­је­ди­ни ети­ке­ти­ра­ју као из­дај­ни­ци срп­ства, че­га се ови НВО ак­ти­ви­сти вр­ло гла­сно га­де, чи­ме са­мо до­ка­зу­ју да је та прак­са про­бле­ма­тич­на са­мо ако је они не спро­во­де.

Кроз ову кам­па­њу де­ху­ма­ни­за­ци­је и про­гла­ша­ва­ња за из­дај­ни­цу за­јед­ни­це, Ана Бр­на­бић про­ла­зи од пр­вог да­на сво­је по­ли­тич­ке ка­ри­је­ре, са­мо за­то што је би­ла бли­ска СНС-у, ка­сни­је и чла­ни­ца. На по­чет­ку је би­ла по­ча­сна го­шћа Па­ра­де по­но­са, ис­ко­ри­шћа­ва­ли су је да би по­ди­гли про­фил до­га­ђа­ја, јер је ма­ло ко­ја зе­мља има­ла пре­ми­јер­ку ле­збеј­ку или да пре­ми­јер уоп­ште до­ла­зи на Па­ра­ду по­но­са. Али чим су до­сти­гли мак­си­мум тог ис­ко­ри­шћа­ва­ња, по­ка­за­ли су сво­је не­за­хвал­но ли­це и на­зва­ли је бед­ни­цом.

Би­ло је то 2022. го­ди­не у До­му омла­ди­не Бе­о­гра­да, на отва­ра­њу Евро­прај­да, ка­да је до­че­ка­на зви­жду­ци­ма и увре­да­ма. Да ли је то за­слу­жи­ла? Ни­је! Она је би­ла је­ди­ни раз­лог за­што се Евро­прајд уоп­ште, ка­ко-та­ко, де­сио. И од тог да­на ак­ти­ви­сти као па­па­га­ји по­на­вља­ју да Ана Бр­на­бић ни­је ура­ди­ла ни­шта за ЛГБТ за­јед­ни­цу и да ни­је до­бро­до­шла на Па­ра­ду по­но­са у Бе­о­гра­ду.

Али хај­де да се за­пи­та­мо шта то Ана Бр­на­бић мо­же да ура­ди за ЛГБТ за­јед­ни­цу у де­мо­крат­ском дру­штву, где од­лу­ка о не­ком за­ко­ну за­ви­си од чла­но­ва Вла­де и на­род­них по­сла­ни­ка. Вр­ло ма­ло, јер ни­смо дик­та­ту­ра ни ауто­кра­ти­ја па да Ана Бр­на­бић, та­да на функ­ци­ји пре­ми­је­ра, са­ма од­лу­чи ко­ји за­кон ће би­ти до­нет. Не­ки би ре­кли да то за­ви­си је­ди­но од Алек­сан­дра Ву­чи­ћа. Од­лич­но, он­да се обра­ти­те ње­му, Ану оста­ви­те на ми­ру.

Се­ти­мо се и си­ту­а­ци­је „Ана је ту”, ка­да је пред­сед­ни­ца Скуп­шти­не Ма­ја Гој­ко­вић 2016. го­ди­не ис­кљу­чи­ла ми­кро­фон на­род­ном по­сла­ни­ку Алек­сан­дру Мар­ти­но­ви­ћу због ома­ло­ва­жа­ва­ња хо­мо­сек­су­а­ла­ца, док је, та­да ми­ни­стар­ка, Ана Бр­на­бић би­ла при­сут­на у са­ли. На­рав­но, ЛГБТ ак­ти­ви­сти ни­су по­ка­за­ли ни­ка­кву со­ли­дар­ност с њом, ни­ти јој пру­жи­ли по­др­шку, већ су се ци­нич­но спр­да­ли на њен ра­чун и но­си­ли на Прај­ду тран­спа­рент „Ана је ту”. До­бро, тре­ба ис­та­ћи да јој је Геј стрејт али­јан­са 2017. го­ди­не уру­чи­ла на­гра­ду „Ду­га” за до­при­нос бор­би про­тив хо­мо­фо­би­је и тран­сфо­би­је и за­шти­ти и уна­пре­ђе­њу људ­ских пра­ва ЛГБТ+ осо­ба у Ср­би­ји, али би је нај­ве­ро­ват­ни­је са­да од­у­зе­ли, узи­ма­ју­ћи у об­зир њи­хо­ву тре­нут­ну бло­ка­дер­ску на­рав.

ЛГБТ ак­ти­ви­сти и дан-да­нас про­бле­ма­ти­зу­ју то што је та­да­шњи пре­ми­јер Алек­сан­дар Ву­чић јав­но ауто­вао Ану Бр­на­бић кад је пред­ста­вљао чла­но­ве сво­је вла­де и, ка­ко ка­жу, „дао јој до­зво­лу да бу­де то што је­сте”, што са­мо по­ка­зу­је њи­хо­ву бес­кру­пу­ло­зност, иако сва­ки нор­ма­лан чо­век у то­ме ви­ди чин од­бра­не од по­тен­ци­јал­ног та­бло­ид­ног че­ре­че­ња, ка­ко ста­је на ње­ну стра­ну и пру­жа јој по­др­шку и за­шти­ту.

Екс­трем­но ле­ви­чар­ско кри­ло ЛГБТ ак­ти­ви­зма, тзв. Квир збор Бе­о­гра­да, иде ко­рак да­ље кад је у пи­та­њу на­вод­но „ауто­ва­ње” Па­ран­ди­ло­ви­ћа и ка­же да „ре­жим стал­но дис­кре­ди­ту­је сво­је про­тив­ни­ке на осно­ву сек­су­ал­не ори­јен­та­ци­је”. Из­гле­да да су ови квир збо­ра­ши об­не­ви­де­ли па не при­ме­ћу­ју на­леп­ни­це „ВЧЋ ПДР” по гра­ду; чак се про­да­ју и ма­ји­це с тим нат­пи­сом. А мо­жда су и оглу­ве­ли кад њи­хо­ве ко­ле­ге збо­ра­ши кре­ну да ур­ли­чу „Ву­чи­ћу, п…”. А мо­жда ни­су ви­де­ли ни тран­спа­рен­те с пре­цр­та­ном за­ста­вом ду­ги­них бо­ја и нат­пи­сом „Ср­би­ја ни­је зе­мља п…”. Мо­жда им се то де­си­ло од стра­ха јер не сме­ју ни да по­ми­сле да на бло­ка­дер­ске ску­по­ве по­не­су за­ста­ву ду­ги­них бо­ја, јер мо­гу да им се на­љу­те сту­ден­ти из Но­вог Па­за­ра. Хо­мо­фо­бич­не ко­мен­та­ре ко­је ја до­би­јам на дру­штве­ним мре­жа­ма од стра­не фи­них и про­гре­сив­них бло­ка­де­ра овом при­ли­ком не­ћу ни да спо­ми­њем.

Ма­ни­пу­ла­ци­је ЛГБТ ак­ти­ви­ста иду и до­тле да го­во­ре ка­ко је Ана Бр­на­бић до­би­ла „пра­во да има је­ди­ну при­зна­ту исто­пол­ну по­ро­ди­цу у Ср­би­ји”. Они зна­ју да то ни­је исти­на и да је то у на­шем прав­ном си­сте­му не­мо­гу­ће, али њи­ма од­го­ва­ра да ту лаж ре­про­ду­ку­ју и ши­ре, јер њи­ма ни­је би­тан по­ло­жај ЛГБТ по­пу­ла­ци­је у Ср­би­ји – њи­ма је ва­жан по­ли­тич­ки об­ра­чун са СНС-ом, са­мим тим и с Аном Бр­на­бић. Сви­ма је ја­сно да би Ана Бр­на­бић би­ла обо­жа­ва­на од стра­не ЛГБТ ак­ти­ви­ста са­мо да ни­је „ћа­ци”. Да је, да­ле­ко би­ло, функ­ци­о­нер­ка ЗЛФ-а или ПСГ-а, би­ла би ико­на ЛГБТ за­јед­ни­це, оби­ла­зи­ла цео свет и го­во­ри­ла на кон­фе­рен­ци­ја­ма о ва­жно­сти ре­пре­зен­та­ци­је ЛГБТ љу­ди у по­ли­ти­ци, др­жа­ла пре­да­ва­ња по фа­кул­те­ти­ма, али по­што ни­је, ми и да­ље че­ка­мо да се у том опо­зи­ци­о­но-бло­ка­дер­ском бло­ку из­ро­ди ауто­ва­ни ЛГБТ по­ли­ти­чар или по­ли­ти­чар­ка.

До­зво­ли­ће­те ми да до­дат­но спе­ку­ли­шем и ка­жем да би се ти исти ЛГБТ ак­ти­ви­сти на­сла­ђи­ва­ли да је си­ту­а­ци­ја обр­ну­та и да је не­ки на­пред­њак „ауто­ван” од стра­не бло­ка­де­ра; још ако би му на­шли не­ку хо­мо­фо­бич­ну из­ја­ву из про­шло­сти, та­да би се ди­рект­но укљу­чи­ли у ауто­ва­ње. Са­мо да вас под­се­тим да је кан­ди­дат за по­ве­ре­ни­ка за за­шти­ту рав­но­прав­но­сти био по­ни­жа­ван и ома­ло­ва­жа­ван на осно­ву сек­су­ал­не ори­јен­та­ци­је, а да су ЛГБТ ак­ти­ви­сти ћу­та­ли као за­ли­ве­ни и још од­лу­чи­ли да с њим не­ће са­ра­ђи­ва­ти.

Жао ми је што сте ЛГБТ, а не ак­ти­ви­сти не­ког ме­ни не­при­ја­тељ­ског по­кре­та, јер је ту­жно гле­да­ти ту ток­сич­ну остра­шће­ност, бес­кру­пу­ло­зност и не­прин­ци­пи­јел­ност. Са ва­ма сам сва­ка­ко на ви, јер то што смо исте сек­су­ал­не ори­јен­та­ци­је не зна­чи да смо при­ја­те­љи, да­ле­ко од то­га. А што се Па­ран­ди­ло­ви­ћа ти­че, с њим мо­гу ма­ло и на ти.

Припремила А.Ђ.