ПУТНИЦИ НА ЗАРАЖЕНОМ КРУЗЕРУ И ДАЉЕ БЕЗ СИГУРНЕ ЛУКЕ

Estimated read time 0 min read

07.05.2026 Скопље

Када ће путници са крузера „МВ Хондиус”, на којем је избила епидемија хантавируса, моћи да се искрцају у неку луку још није сасвим познато будући да је председник Канарских Острва Фернандо Клавихо одбацио план шпанске владе да се овом броду дозволи да се укотви код тог архипелага.

Он је истакао да одлука да брод, који плови под холандском заставом, ту дође није заснована ни на каквим техничким критеријумима, нити је локалним властима дато довољно информација.

Клавихо каже да не разуме због чега медицинска помоћ не би могла да се пружи на Зеленортским Острвима, где се брод тренутно налази, уз међународну подршку, уместо да се ризикује пловидба ка Канарским Острвима. С друге стране, Министарство здравља Шпаније је саопштило да поступа у складу са „моралним и законским обавезама” и захтевом СЗО да се обезбеди медицинска нега, наводећи да су Канарска Острва најближа локација са потребним капацитетима будући да имају клинику специјализовану за случај епидемија.

На крузеру који је испловио из Аргентине 1. априла избила је епидемија вируса који се преноси излучевинама глодара. Три путника са тог брода су умрла, а још троје људи код којих се сумња на инфекцију евакуисани су јуче и пребачени у Холандију ради медицинског збрињавања, будући да Зеленортска Острва немају капацитете за лечење овог вируса.

Генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Адханом Гебрејесус рекао је јуче да у овој фази укупни ризик по јавно здравље остаје низак.

– Праћење здравственог стања путника који су и даље на броду, као и оних који су већ напустили крузер, започето је у сарадњи са оператером и националним здравственим властима – навео је Гебрејесус.

Новина је и да је СЗО потврдила још један случај оболевања од хантавируса код Швајцарца који се вратио назад у земљу после боравка на броду. Он је реаговао на имејл оператера брода у којем се обавештавају путници о тој здравственој ситуацији и јавио се једној болници у Цириху где добија одговарајућу негу.

Према писању медија, око 150 особа из 23 државе налазило се на крузеру, а код пет особа постоји сумња на заразу. Болест започиње симптомима налик грипу, који могу довести до престанка рада срца и плућа, при чему може и око 50 одсто случајева да се заврши смртним исходом.

Професор др Зоран Радовановић, епидемиолог, истиче да је реч о вирусу којег има по целом свету, али је у Северној и Латинској Америци опаснији. Зараза се преноси са глодара на људе, али јако ретко с човека на човека, осим у случају такозваног Анди соја.

– Код нас на Балкану јавља се варијанта тобрава. То је бугарски термин према локалитету у Бугарској, али суштина је у томе да је то вирус који је познат још од 1953. године када се појавио у Јужној Кореји за време рата. Тада је 3.000 америчких војника оболело на једном локалитету и касније се сазнало да га има и код нас, у Европи, Азији… То је на овим подручјима хеморагијска грозница са бубрежним синдромом. У овом делу света годишње оболи једна од 250.000 особа. Дешавало се да буде понеки случај оболевања и код нас, рецимо на Косову или у Централној Србији, али изузетно ретко. Појави се још неко ко је боравио у кући где је избила зараза и највероватније су се заразили од миша него што је вирус добио рођак од рођака са којим дели домаћинство. Вирус се преноси урином, столицом, излучевинама, али и пљувачком миша, па чак и ако дође до тога да пацов угризе човека. Најчешће животиња прође ноћу преко ствари и тако загади, на пример, радну површину у кухињи или хлеб, најчешће у неким нехигијенским условима. Болест може евентуално и аеросолом да се пренесе ако је загађење велико – објашњава др Радовановић.

Наш саговорник каже да нема никакве опасности да ми будемо угрожени, јер је мали ризик од ове болести у урбаним срединама.

– Болест почне нагло повишеном температуром, јављају се болови у мишићима, а код овог нашег соја карактеристични су болови у доњем делу леђа. Људи се жале да их боле крста јако, уз општу лошу здравствену слику, а онда престану да мокре. Пошто не постоји лек против тог вируса, онда је терапија симптоматска. Ако не може да мокри, особа мора да иде на дијализу, и онда то је акутни програм дијализе док се не успостави функција бубрега. Обично то иде са ниским притиском, па онда човеку скочи притисак, дође чак до појачаног лучења мокраће, и у том случају је особа спасена. Код америчког типа вируса промене су у плућима, исто долази до повишене температуре, болова у мишићима, зглобовима, јавља се и главобоља, али врло нагло човек има проблем са дисањем и дође у респираторну инсуфицијенцију, откажу му плућа, па тада мора да иде на механичку вентилацију, јер му од тога зависи живот – нагласио је наш саговорник.

У Америци, наглашава наш саговорник, вирус не „удара” типично на бубреге него на плућа и онда се назива хантавирусни кардиопулмонарни синдром.

– Тада је смртност виша. Код нас она износи од један до 15 одсто, а тамо иде и на 50 одсто. Знамо да је на крузеру изолован хантавирус, али он има више од 20 подврста и још није сигурно која је у питању. Мада, највероватније је реч о Анди соју, који је добио име према планинском масиву, а за који се зна да се мало лакше од осталих преноси с човека на човека. Остали се практично не преносе тако, изузетно ретко – додаје епидемиолог.

Питање је и да ли неко ко је можда планирао одлазак на неко крстарење треба да откаже пут, јер страхује да се проблем не понови на неком броду.

– Не постоји опасност да би сад на неком другом броду дошло до тога. Ово је био изузетак. Мислим да људи не треба да страхују. Оно што се најчешће јавља на крстарењима је ротавирус, када код људи долази до пролива. Њега је тешко елиминисати. Брод се дезинфикује, али се деси да се поново јави па на следећој тури када дође до епидемије ротавирусних пролива – упозорио је наш саговорник.

СЗО истиче да подржава праћење контаката свих који су потенцијално изложени хантавирусу како би се ограничило свако могуће његово ширење. Крузер „МВ Хондиус” пловио је рутом од аргентинске Ушуије до Свете Јелене и Зеленортских Острва. Цене карата за овај пут кретале су се од 12.500 за кабине без прозора па све до 40.000 евра за оне које су луксузне.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara