07.05.2026 Скопље
Америчка дубока држава у сарадњи с албанским лобијем годинама покушава да лажна држава Косово добије међународни субјективитет и један од адута им је жеља да јужна српска покрајина постане члан НАТО-а. Кад већ годинама нису успели да ову тему ставе на агенду дијалога Београда и Приштине, сада су одлучили да искористе себи блиске политичке представнике и да преко институција система притискају Београд у намери да Србија одустане од војне неутралности.
То је вероватно главни разлог због којег је у Представничком дому америчког Конгреса представљена резолуција о подршци чланству тзв. Косова у НАТО-у. Потписници овог документа су познати албански лобисти у Конгресу Кит Селф, Ричи Торес и Мајк Лолер, који сваку прилику искористе да промовишу албанске националне интересе и то обично раде за немалу своту новца, који добијају махом од албанске дијаспоре.
Коментаришући иницијативу америчких конгресмена, председник Србије Александар Вучић поручио је да ће се „борити да се то не догоди”. „Ми ћемо ускоро имати важне вежбе са њима (НАТО-ом). Разговарамо с њима, надамо се да се то неће догодити. Борићемо се да се тако нешто не догоди. Не заборавите да постоје четири земље које су чланице НАТО-а, као што је пет чланица у ЕУ, које нису признале Косово. Не видим како би то могло лако да прође, али да сачекамо да видимо”, рекао је Вучић новинарима у Панчеву.
Највећа препрека да тзв. Косово постане члан Северноатлантске алијансе јесте управо чињеница да четири озбиљне европске државе нису признале независност Косова, што је, бар како сада изгледа, непремостива препрека да постане чланица НАТО-а, јер је за пријем потребан консензус свих чланица, а тешко је тако нешто очекивати све док Шпанија, Румунија, Грчка и Словачка задржавају чврст став против тога. Ове државе, упркос томе што имају различите типове власти, деле заједнички спољнополитички приступ статусу Косова, који диктирају њихови национални интереси.
НАТО је војна алијанса у којој се одлуке доносе консензусом, и у Члану 10. статута говори се о начину уласка нових чланица, које морају да испуне низ политичких, економских и војних критеријума. То треба да буде демократска земља која је заснована на тржишној економији и која има праведан однос према националним мањинама. И то је посебно наглашено. Ако се томе додају и економски критеријуми, а то је пет одсто бруто националног дохотка који се мора издвајати за оружане снаге, то је за Приштину мисаона именица. Уз то, Косово и Метохија за сада нема војску и у документима сецесионистичких власти у Приштини наводи се да ће се од 2028. године стећи услови да Космет добије војску.
С друге стране, власти у Приштини у континуитету се ослањају на подршку америчког естаблишмента и конгресмена који заступају традиционални приступ региону, утемељен на наслеђу деведесетих година прошлог века. Такав наратив био је снажан инструмент од 2008. до 2020. године, али након тога њена моћ показује јасну тенденцију опадања, поготово у Трамповом другом мандату. Ипак, како наводи један западни дипломата у Приштини, иако су мале шансе да Косово постане члан НАТО-а, ову иницијативу нико из Београда не би смео олако да схвати. Процењује да би, уколико би до тога Вашингтону баш стало, Косово могло да уђе у НАТО за око три године, али да за сада не види да се нешто мења у политици Америке према овом региону у Европи.
„Главни циљ САД, без обзира на то да ли су на власти републиканци или демократе, јесте да се Србија приволи да промени своју војну неутралну политику, да постане пуноправни члан Северноатлантске војне алијансе и да после тога њеним путем крене и Босна и Херцеговина. На тај начин би цео регион био под директном војном контролом Вашингтона, који би тако утицао и на политичке одлуке у Београду и Бањалуци”, каже наш саговорник, који није хтео да га именујемо. Додаје да, без обзира на најаве и позивања на могућност преседана, не постоји шанса да тзв. Косово у скоријој будућности, поготово не на скорашњем самиту у Турској, уђе у НАТО. И као главни разлог наводи да би било парадоксално да Косово уђе у НАТО пре Србије, а такву могућност не би дозволиле ни многе чланице Алијансе, међу којима је и Шпанија:
„Амерички председник Доналд Трамп због сукоба с политичким врхом у Шпанији могао би да прогура ову иницијативу, али ни Србија неће седети скрштених руку. Зар стварно неко мисли да је министар спољних послова Србије Марко Ђурић био у туристичкој посети Израелу? Управо због тога сумњам да ће било ко преко колена да одлучи да један део територије постане члан НАТО-а. Осим што би то процедурално било немогуће, треба водити рачуна и о геополитичким разлозима. То су, гледајући дипломатски, непремостиве препреке.”
На Космету су ову иницијативу подржале све албанске политичке партије, које листом истичу да им је, уз приступање ЕУ, чланство у НАТО-у један од кључних приоритета. „Наш циљ за чланство у НАТО-у јасно је стављен до знања, ми свакодневно идемо ка том циљу. Војска коју имамо јача је него икад”, изјавио је недавно косовски премијер Албин Курти.
Коментаришући најављену резолуцију у САД, стручњак за безбедност Срђан Граовац каже да је реч о сценарију који је очекиван и за „Политику” истиче да је све што се радило у претходном периоду било у складу с тим, пре свега трансформација тих нелегалних снага – КБС-а јер по Резолуцији СБ УН 1244 ниједна друга војна формација осим Кфора тамо не би смела да постоји.
„Све ове иницијативе не изненађују ме из више разлога. Један од њих је што се на тај начин добија још један прерогатив државности који недостаје лажној држави Косову, што је важно не само за косовске Албанце, него и за САД, али и њихове западне савезнике, који су у ствари аутори стварања те идеје стварања псеудосамосталне, независне и суверене државе Косова, што де факто није. Радећи на том плану, они желе да обезбеде што више тих атрибута државности, а војска је један од основних и око тога нема дилеме”, каже Граовац. Истиче да је за њих важан још један сегмент – да заокруже целу ову територију западног Балкана као територију НАТО-а. Они озбиљно рачунају на Косово и Метохију као саставни део Северноатлантске војне алијансе и на томе ће радити и у наредном периоду.
„Битан безбедносни аспект је и увлачење Косова у тај савез. Не треба сметнути с ума да је њихов главни циљ да у НАТО уђе пре свега Србија као највећа држава, а после тога и Босна и Херцеговина. То им је крајњи циљ – да цео Балкан буде њихова интересна зона и они знају да косовски Албанци то жарко желе, као и Бошњаци у БиХ, и на њих увек могу да рачунају. За њих је зато важно да придобију и Србију, али им је јасно да то не може тако лако да иде, пре свега због историјског наслеђа и бомбардовања наше земље 1999. године, али и због питања Косова и Метохије. Због тога је то питање за нас врло осетљиво. Зато они и на ове начине врше притиске на Србију да се и она изјасни да ће ићи тим путем или ће у супротном бити изолована”, наглашава Срђан Граовац и додаје да је то негде суштина те стратегије.
Западни дипломата у Приштини пак наводи и други угао ове иницијативе и каже да све што је покренуто у Америци има смисао. „Оне четири земље неће променити своје мишљење, али предлагачи ове иницијативе на тај начин обликују политичко окружење показујући да Вашингтон види овај део Европе као недовршено стратешко питање и да очекује више јединства унутар Алијансе. Истовремено, шаљу јасан сигнал унутрашњој америчкој дебати да није време за ограничавање или повлачење америчких војних обавеза савеза на Балкану, упркос повременим гласовима у том правцу. Стабилно војно присуство САД у овом делу Европе, док се најављује одлазак више од 5.000 војника из Немачке, остаје кључно за одвраћање и дугорочну стабилност”, наглашава, подсећајући да око 590 америчких војника служи на Косову и Метохији као део мировне мисије НАТО-а.
Припремила А.Ђ.
