07.05.2026 Скопље
Порука амбасадора ЕУ Михалиса Рокаса да је Македонија ближа Европској унији него што мислимо – звучи охрабрујуће, али у домаћем политичком контексту не може се читати само као учтива дипломатска фраза. Она садржи и подсетник, и притисак, и пажљиво упаковану поруку политичким странкама: формална врата ка ЕУ нису затворена, али је кључ и даље у Скопљу.
Амбасадор ЕУ је оценио да Македонија припада европској породици, да је ближа циљу него што се доживљава, али и да недостају прагматизам, одлучност и политичко уједињење.
Наравно, када Рокас каже да је Македонија ближа ЕУ него што мислимо, то не значи нужно да већ виде сигурну већину у Бриселу за уставне амандмане. Али то значи да се из европске перспективе препрека сматра политички решивом, а не као нерешиви историјски, правни или институционални зид. Другим речима, порука није да ће се процес сам одблокирати, већ да, ако се донесе одлука о укључивању Бугара у Устав, земља може брзо да се врати у игру.
Ова нијанса је важна, коментаришу политички аналитичари са којима смо разговарали. Дипломатским језиком, истичу, ретко се директно каже: „уставне промене су близу“. Уместо тога, користе се формулације попут „потребна је политичка воља“, „прагматизам“, „уједињење“ и „последњи корак“.
Чини ми се да Европска унија осећа грижу савести због свих неправди које су учињене Македонији у протекле три деценије, рекао је бивши македонски амбасадор при НАТО-у, Нано Ружин.
У интервјуу каже да су геополитички критеријуми тренутно веома важни јер су Украјина и Молдавија такође аплицирале за статус кандидата, па је сада, како објашњава, то практично такмичење између оних земаља које су занимљиве из геополитичке перспективе и земаља које испуњавају Копенхагенске критеријуме.
У том правцу, додаје он, сада се унутар ЕУ води дебата и сматра се да је најбоља опција да дође до синергије ова два облика проширења.
– Македонија је учинила много више од Украјине у погледу испуњавања критеријума, а са друге стране, видимо да због проблема са Бугарском заостајемо за Црном Гором и Албанијом. Али из перспективе Брисела, то није драматичан проблем. Постоје велике шансе да постоје одређени договори и преговори између Брисела и Владе Македоније ка коначном решењу проблема са Бугарима. ЕУ је добро свесна да јој требају нови чланови. У прошлости су можда имали добре преговоре да би се изговорили за нас и успорили нас, али сада, посебно са ратовима у Украјини и Ирану, Унији је потребан простор. Иако је геополитички интерес за Украјину велики, интерес за Македонију није нимало мали – објаснио је Ружин.
Поводом изјава премијера Христијана Мицкоског да никада неће дозволити укључивање Бугара у Устав без добијања гаранција заузврат, Ружин сматра да озбиљан политичар не би требало да даје такве изјаве са речју „никада“.
– Увек морате оставити резерву, јер време еволуира, и морамо одржавати добре односе са свим суседима. Мислим да Мицкоски сада има већи проблем са јавним мњењем него са самим собом по овом питању. Али постоји и дилема да ли ова влада уопште жели да земља постане члан ЕУ, али то је друго питање у које сада не желим да улазим. У сваком случају, верујем да када смо већ започели плес, морамо га и заиграти. Верујем да су у току активни преговори и дискусије између Брисела и Скопља, тако да ћемо резултате видети врло брзо – изјавио је Ружин.
Драган Тилев, дугогодишњи државни саветник за европске послове и спољни саветник председнице Гордане Сиљановске-Давкове, објаснио је у интервјуу да су гаранције Европске уније могуће, али не као једноставна политичка формула која се може добити преко ноћи, већ као резултат пажљиво припремљеног процеса, јасне стратегије и прецизно дефинисаних македонских ставова.
– Наравно, можемо добити гаранције од ЕУ да Бугарска неће постављати нове услове у будућности и да неће блокирати европски пут Македоније, али треба да будемо јасни да је то веома сложен поступак, веома сложен процес за који треба да постоји јасна стратегија, визија и веома добро развијен приступ према институцијама ЕУ, али и према свакој држави чланици појединачно. Реч „гаранција“ можда није најприкладнија реч, јер практично нико не може да вам да гаранцију ни за шта, па бих рекао да је реч „уверавање“ бољи избор. Али, рећи ћу поново, нема једноставног одговора на сложене проблеме. Имамо озбиљан проблем и стога не можемо очекивати да ће се решење доћи изненада, за једно поподне. Ово је питање на којем треба радити и припремити одговарајуће тло – рекао је Тилев.
Знамо шта нас највише боли, додао је.
– Ако је у питању историја, језик или мањина, онда морамо да дефинишемо које су наше црвене линије. Морамо јасно да кажемо шта не можемо да прихватимо да се преговара јер за нас то има идентитетски карактер. Имали смо прелепу Резолуцију, усвојену у Парламенту 2021. године, која је чврсто дефинисала црвене линије у то време. Та Резолуција је добра основа за оно што не сме бити предмет преговора – објаснио је Тилев.
Министар спољних послова Тимчо Муцунски, након састанка са генералним секретаром Савета Европе, Аленом Берсеом, категорично је изјавио да у овим околностима – услови за уставне измене – не постоје.
– Постоји недостатак поверења и недостатак кредибилитета у погледу испоруке према нама као држави, тако да у овом тренутку нема услова за уставне измене и Влада није спремна да предузме било какав корак ка уставним изменама – рекао је Муцунски на заједничкој конференцији за новинаре са Берсеом.
Он је повукао паралелу између онога што Македонија ради и онога што Бугарска ради као чланица Савета Европе, у смислу да спроводимо пресуде колико год нам било тешко, а Софија то одбија.
– Да ли радимо конкретне ствари везане за нашу европску перспективу? Да, радимо. Прво је оно што радимо у вези са Реформском агендом. Друго је оно што радимо у области заједничке спољне и безбедносне политике, али много више је оно што радимо за спровођење европских вредности – рекао је Муцунски.
Главна вест је, међутим, стигла од генералног секретара Савета Европе, Берсета. Говорећи о 17 пресуда из Стразбура о правима македонске мањине, рекао је да је, за разлику од претходних година, у последњих 12 месеци постигнут известан напредак, да Бугарска и даље ради на спровођењу пресуда Суда за људска права и да му је циљ да има конкретне, а не симболичне кораке.
– У Бугарској постоји низ одлука које нису спроведене. Радимо на томе и постигли смо известан напредак у последњих 12 месеци. Стабилност процеса је такође важна. Ја сам за практично, конкретно спровођење пресуда, не само симболично. Мој циљ је да се пресуде заиста изврше у Бугарској – рекао је Берсе.
Он је назначио да ће то питање бити предмет разматрања Комитета министара како би спровођење одлука коначно постало стварност.
– Апсолутно сте у праву, извршење је трајало предуго. То је јасно. Али ми настављамо да радимо на овоме и надам се да ћемо врло брзо имати позитиван резултат – рекао је Берсе.
Припремила А.Ђ.
