И РЕПУБЛИКАНЦИ ГЛАСАЛИ ПРОТИВ ТРАМПОВОГ РАТА

05.06.2026 Скопље

Пред­став­нич­ки дом аме­рич­ког Кон­гре­са из­гла­сао је огра­ни­ча­ва­ње овла­шће­ња пред­сед­ни­ку До­нал­ду Трам­пу да на­ста­ви вој­не ак­ци­је про­тив Ира­на без одо­бре­ња Кон­гре­са. То је сво­је­вр­сни по­ли­тич­ки укор Бе­лој ку­ћи, али и нај­но­ви­ји знак сла­бље­ња по­др­шке ра­ту, чак и ме­ђу ре­пу­бли­кан­ским за­ко­но­дав­ци­ма на Ка­пи­тол хи­лу, с об­зи­ром на то да је ре­зо­лу­ци­ја усво­је­на са 215 гла­со­ва „за” и 208 „про­тив”, при че­му су че­тво­ри­ца ре­пу­бли­ка­на­ца по­ди­гла ру­ку за­јед­но са де­мо­кра­та­ма.

Усво­је­на ме­ра на­ла­же пред­сед­ни­ку по­вла­че­ње аме­рич­ких сна­га из су­ко­ба са Ислам­ском ре­пу­бли­ком, осим ако Кон­грес то из­ри­чи­то не одо­бри или ако су тру­пе по­треб­не за од­би­ја­ње не­по­сред­не прет­ње. Ипак, то је тек пр­ви ко­рак у сло­же­ном и ве­ро­ват­но не­мо­гу­ћем за­ко­но­дав­ном про­це­су. Ре­зо­лу­ци­ја са­да иде у Се­нат, где ре­пу­бли­кан­ци др­же ве­ћи­ну. Чак и ако би про­шла Гор­њи дом, су­о­чи­ла би се са пред­сед­нич­ким ве­том, док су оба до­ма Кон­гре­са да­ле­ко од дво­тре­ћин­ске ве­ћи­не по­треб­не за ње­го­во пре­ва­зи­ла­же­ње. Чак и да у хи­по­те­тич­ком сце­на­ри­ју до то­га до­ђе, Бе­ла ку­ћа би и да­ље твр­ди­ла да се ра­ди о не­у­став­ном за­ди­ра­њу у овла­шће­ња вр­хов­ног ко­ман­дан­та у во­ђе­њу ра­та.

При­ме­ра ра­ди – од Дру­гог свет­ског ра­та, аме­рич­ки пред­сед­ни­ци су ви­ше пу­та на­ре­ђи­ва­ли вој­не ин­тер­вен­ци­је, а да је Кон­грес из­дао зва­нич­ну об­ја­ву ра­та. Као та­да­шњи од­го­вор о су­ко­бу у Ви­јет­на­му ко­ји се пре­тво­рио у аго­ни­ју, 1973. го­ди­не усво­јен је За­кон о рат­ним овла­шће­њи­ма са ци­љем да огра­ни­чи моћ ше­фа др­жа­ве. Пре­ма том ак­ту, без одо­бре­ња Кон­гре­са за­по­че­та вој­на ин­тер­вен­ци­ја се мо­ра за­вр­ши­ти на­кон 60 да­на, а овај пе­ри­од се мо­же про­ду­жи­ти за још 30 да­на на зах­тев пред­сед­ни­ка. У слу­ча­ју су­ко­ба са Те­хе­ра­ном – оба ро­ка су пре­ко­ра­че­на.

Ипак, гла­са­ње у Ва­шинг­то­ну је зна­чај­но због пре­ви­ра­ња ко­ја се де­ша­ва­ју уну­тар вла­да­ју­ће стран­ке. Ка­ко је рат на Бли­ском ис­то­ку ушао у че­твр­ти ме­сец без ја­сног ис­хо­да, по­је­ди­ни ре­пу­бли­кан­ци су по­че­ли да ме­ња­ју став, на­ро­чи­то уочи ме­ђу­и­збо­ра у но­вем­бру. Кон­фликт је од ин­тен­зив­не кам­па­ње бом­бар­до­ва­ња пре­ра­стао у крх­ко при­мир­је, док САД и Иран по­ку­ша­ва­ју да стек­ну кон­тро­лу над Ор­му­ским мо­ре­у­зом. Пре­го­ва­ра­чи су и да­ље да­ле­ко по пи­та­њу бу­дућ­но­сти иран­ског ну­кле­ар­ног про­гра­ма, док се рат­на деј­ства по­след­њих да­на по­ја­ча­ва­ју. Све је то ути­ца­ло да це­не го­ри­ва на­ста­ве да ра­сту, а Трам­по­ва по­пу­лар­ност у ан­ке­та­ма да пад­не.

„Љу­ди су умор­ни од бен­зи­на од пет до­ла­ра по га­ло­ну и ди­зе­ла од шест до­ла­ра, као и од ђу­бри­ва ко­је не мо­же­мо да при­у­шти­мо за на­ше њи­ве у Кен­та­ки­ју. За­то ми­слим да је ово до­бар сиг­нал да је Пред­став­нич­ки дом, ко­ји пред­ста­вља на­род, умо­ран од овог ра­та”, ре­као је ре­пу­бли­кан­ски кон­гре­смен То­мас Ма­си на сед­ни­ци Пред­став­нич­ком до­му. По­ред ње­га, ме­ђу ре­пу­бли­кан­ци­ма ко­ји су пре­шли стра­нач­ке ли­ни­је и гла­са­ли са де­мо­кра­та­ма у при­лог ре­зо­лу­ци­ји на­шли су се и Том Ба­рет, Бра­јан Фиц­па­трик и Во­рен Деј­вид­сон. Иако су ови пре­ла­сци би­ли зна­чај­ни, сви оста­ли чла­но­ви пар­ти­је гла­са­ли су про­тив ре­зо­лу­ци­је. Ве­ћи­на њих из­но­си­ла је тврд­њу ад­ми­ни­стра­ци­је да је по­чет­на опе­ра­ци­ја већ окон­ча­на и да су нај­но­ви­ји уда­ри на Иран би­ли нео­п­ход­ни ак­ти са­мо­од­бра­не, што, по њи­хо­вом ми­шље­њу, пред­сед­ни­ку као вр­хов­ном ко­ман­дан­ту да­је пу­на овла­шће­ња да на­ре­ди од­го­вор аме­рич­ких сна­га. Мајк Џон­сон осу­дио је ис­ход гла­са­ња, на­звав­ши га „ве­о­ма не­срећ­ним, ве­о­ма опа­са­ним, у ве­о­ма озбиљ­ном тре­нут­ку”.

Ипак, овај по­тез је са­мо је­дан од по­ка­за­те­ља по­де­ла из­ме­ђу ре­пу­бли­кан­ских кон­гре­сме­на и пред­сед­ни­ка по чи­та­вом ни­зу пи­та­ња. Прет­ход­но су се ис­так­ну­ти ре­пу­бли­кан­ци, по­пут се­на­то­ра То­ма Тил­са и Су­зан Ко­линс, јав­но ус­про­ти­ви­ли Трам­пу у ње­го­вом по­ку­ша­ју да осну­је „Фонд про­тив на­о­ру­жа­ва­ња”, вре­дан го­то­во 1,8 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, на­ме­њен на­вод­ним жр­тва­ма ко­је су твр­ди­ле да су их прет­ход­не ад­ми­ни­стра­ци­је го­ни­ле у окви­ру по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­них ис­тра­га. Са дру­ге стра­не, де­мо­кра­те су јед­но­гла­сно по­др­жа­ле ре­зо­лу­ци­ју о ра­ту у Ира­ну.

„Ово је по­че­так кра­ја ра­та. Пред­став­нич­ки дом је ре­као да су аме­рич­ки гра­ђа­ни умор­ни од то­га”, по­ру­чио је по­сла­ник Ро Ка­на.

Во­де­ћи де­мо­кра­та у Од­бо­ру за спољ­не по­сло­ве Гре­го­ри В. Микс био је још оштри­ји то­ком де­ба­те. „За­ро­бље­ни смо у ра­ту ко­ји се не­ће за­вр­ши­ти јер га је по­кре­нуо не­спо­соб­ни пред­сед­ник ми­сле­ћи са­мо на свој его, а да се ни­је при­пре­мио за по­сле­ди­це. Ди­пло­ма­ти­ја је је­ди­ни из­лаз из ово­га – не још бом­бар­до­ва­ња, не још хва­ли­са­ња”, по­ру­чио је Микс.

Припремила А.Ђ.