18.06.2026 Скопље
Прва клиничка студија на људима која испитује могућност „подмлађивања” ћелија помоћу генске терапије представља важан тест за једну од најамбициознијих хипотеза у области медицине дуговечности.
У фокусу истраживања налази се тзв. „делимично репрограмирање ћелија”, техника којом се утиче на активност одређених гена са циљем да се старе ћелије врате у функционалније, „млађе” стање.
Прва фаза клиничког испитивања, коју спроводи америчка биотехнолошка компанија „Life Biosciences”, тренутно се односи искључиво на безбедност примене терапије код људи, а не на њену ефикасност у успоравању или поништавању процеса старења.
Покушаји продужења људског животног века могу се односити на било шта, од боље исхране и вежбања до инфузије крвне плазме од младих донора.
Прво је потврђено деценијама науке, а друго је добило два упозорења Америчке агенције за храну и лекове (ФДА) која тврди да такви третмани немају никакве доказе о клиничкој користи.
Међутим, наводи амерички портал, постоји средња тачка са јаком научном основом, која се заснива на концепту да је старење биолошки процес који се може терапеутски изменити, баш као и хиљаде других таквих процеса.
„Поље има две велике компоненте. Постоје неке веома озбиљне науке које се дешавају где су ствари веома обећавајуће, али из више разлога, оне се не тестирају правилно на људима. С друге стране, постоје људи који се баве преваром и обећавају далеко изнад разумног”, рекао је Фелипе Сијера, бивши директор Одељења за биологију старења Националног института за старење.
Прва особа у клиничком испитивању лечена је прошле недеље експерименталном генском терапијом за очне поремећаје, укључујући глауком, који може изазвати слепило.
Терапија циља три гена који могу „делимично репрограмирати” старе ћелије, а у овом случају има за циљ обнављање функције неурона који повезују око са мозгом. Суоснивач компаније која спонзорише испитивање „Life Biosciences” и професор са Харварда Дејвид Синклер своју мисију описује као коришћење терапија ћелијског подмлађивања за „преокретање болести старења”.
Рад који је тренутно у току је само процена безбедности терапије, а чак и у случају успеха, још увек је дуг пут до доказивања да лек делује.
Било које испитивање ефикасности мораће да утврди да ли генска терапија лечи глауком, а не да ли успорава биолошко старење, али би успех био важан доказ концепта за ћелијско репрограмирање.
„Мислим да ако ово епигенетско репрограмирање буде успешно, то ће бити прекретница за ову област”, рекао је Мет Кеберлајн, оснивач Института за истраживање здравог старења и дуговечности Универзитета у Вашингтону.
Недавна рунда прикупљања средстава довела је вредност биотехнологијске компаније „НеwЛимит”, која се бави дуговечношћу, на 3,1 милијарду долара, иако први лек овог стартапа неће почети са испитивања на људима до следеће године, објавио је WСЈ. Компанију „НеwЛимит” основао је извршни директор компаније Цоинбасе, Брајан Армстронг, а неколико других биотехнолошких компанија које се баве дуговечношћу имају везе са технолошким милијардерима.
Генерални директор компаније OpenAI Сем Алтман, уложио је 180 милиона долара у „Retro Biosciences”, чија је вредност недавно процењена на 1,8 милијарди долара. А компанија „Аltos Labs”, чији је један од финансијских покровитеља оснивач Амазона Џеф Безос, покренута је са три милијарде долара 2022. године.
Припремила А.Ђ.
