29.06.2026 Скопље
Македонија остаје мета страних злонамерних операција утицаја, првенствено из Русије и Кине, кроз дезинформативне кампање, медијске посреднике и наративе усмерене на поткопавање поверења у Европску унију и демократске институције. Истовремено, процес приступања ЕУ се успорава, а разочарање дугим чекањем расте међу делом јавности, приметио је Европски парламент у свом најновијем извештају о напретку Северне Македоније, који је припремио известилац Томас Вајц.
У том контексту, посебан нагласак се ставља на таблоиде и медије на српском језику, који, како је наведено, функционишу као регионални појачивачи наратива Кремља и имају значајан утицај у јавном простору. Извештај такође указује на континуирано присуство тајних мрежа утицаја, с обзиром на то да је у периоду од 2018. до 2023. године земља протерала 13 руских дипломата због активности неспојивих са њиховим дипломатским статусом.
Европски парламент такође примећује страни утицај из Кине, за коју каже да покушава да прошири свој утицај кроз контролу информација, инвестициону дипломатију и услове у споразумима о инфраструктурним кредитима. Поред тога, истиче да су одређени кинески дипломатски субјекти финансирали плаћени садржај и мишљења у македонским медијима без јасног означавања.
Извештај такође подсећа на анализу из 2023. године, према којој су руски државни актери користили српске медијске посреднике за ширење наратива непријатељских према НАТО-у и тврди да ЕУ врши притисак на Северну Македонију да се одрекне свог идентитета. Европски парламент додаје да је скоро 50 одсто грађана Северне Македоније прихватило лажне наративе везане за међународне догађаје, посебно у контексту рата у Украјини, што истиче потребу за јачањем друштвене отпорности на манипулацију информацијама.
У међувремену, Македонија, тиме што не примењује Преговарачки оквир са ЕУ, односно не испуњава услов за уставне амандмане усмерене на укључивање Бугара у Устав, што је такође истакнуто у Вајцовом извештају, не напредује на европском путу. То додатно ствара простор за ширење дезинформација и јачање страних утицаја, што се, према комуникологу Сеаду Џигалу, не дешава зато што грађани нужно прихватају такве поруке, већ зато што се у условима неизвесности и фрустрације отвара простор за алтернативна тумачења политичке стварности.
– У комуникологији постоји принцип да информациони вакууми ретко остају празни, тако да тај вакуум попуњавају различити актери који нуде своја тумачења догађаја и њихових узрока. У таквим околностима, дезинформацијски наративи постају ефикаснији јер се надовезују на стварно постојећи осећај разочарања. Важно је, међутим, нагласити да критика ЕУ или разочарање процесом не треба аутоматски изједначавати са дезинформацијама. Демократским друштвима је потребна легитимна јавна дебата. Проблем настаје када се стварне фрустрације користе за ширење лажних тврдњи, манипулативних наратива или за поткопавање поверења у институције које воде ове процесе – каже Џигал.
Према његовим речима, осећај разочарања и умора од процеса проширења утиче на перцепцију грађана и повећава подложност наративима да ЕУ нема стварну намеру да интегрише земљу.
– Након неколико деценија европских интеграција, сасвим је очекивано да ће се појавити „замор од интеграција“, са обе стране. Из комуникацијске перспективе, људи лакше прихватају поруке које одговарају њиховом личном искуству. Ако грађани већ дуго слушају да је чланство близу, а затим се поново појаве нове препреке, онда наративи попут „ЕУ никада неће примити Македонију“ добијају већу убедљивост, без обзира на то да ли су чињенично тачни или не. Зато највећи ризик није само пад подршке одређеној политици, већ постепена ерозија поверења у институције и у сам концепт европских интеграција. Када грађани почну да верују да је процес осуђен на неуспех, расте утицај алтернативних политичких наратива који нуде своја објашњења – додаје он.
Међутим, истраживања у региону показују да, упркос периодичним падовима ентузијазма, подршка чланству у ЕУ остаје релативно висока у поређењу са другим геополитичким алтернативама.
– Ово указује да разочарање не значи нужно одбацивање европске идеје, већ пре свега растуће незадовољство динамиком и предвидљивошћу самог процеса. Стога, најбољи одговор на дезинформације није само њихово порицање, већ и стварање веће транспарентности, предвидљивости и јасне комуникације о европском процесу. Када недостају поуздане информације и видљив напредак, дезинформације лакше проналазе публику. Када је процес јасан и разумљив, његов утицај нужно опада – закључује Џигал.
Припремила А.Ђ.
