03.07.2026 Скопље
Европска унија мора више да улаже у сопствену безбедност и да појача подршку Украјини, упозорио је премијер Естоније Кристен Михал, наводећи да би неуспех у одвраћању руског председника Владимира Путина имао далеко веће трошкове од улагања у одбрану.
„Питање више није да ли Европа треба да учини више за сопствену безбедност. Питање је колико брзо можемо да остваримо резултате. Јача Европа значи јачи НАТО“, рекао је он, говорећи уочи састанка европских лидера у Берлину. Он је истакао да би европске престонице требало да буду више забринуте због цене „неодвраћања руског председника Владимира Путина“, јер се, како је навео, „одговор не мери само у буџетима за одбрану, већ и у изгубљеним животима, ослабљеној безбедности, економској штети и цени обнове мира“.
„Улагање у одвраћање данас је далеко јефтиније него плаћање последица агресије сутра. Подршка Украјини већ повећава безбедност Европе. Европа у којој Русија постиже своје циљеве била далеко скупља него помагање Украјини да данас успе“, нагласио је Михал.
Према његовим речима, европске чланице НАТО-а већ су повећале издвајања за одбрану, али је потребно додатно убрзање улагања, посебно у контексту припрема за предстојећи самит Алијансе у Анкари.
„Порука из Анкаре мора бити јасна: Европа је спремна да преузме већу одговорност за сопствену безбедност, а истовремено да одржи трансатлантски савез јаким. Јачи европски стуб чини НАТО јачим — а то користи сваком савезнику“, закључио је естонски премијер.
Естонија улаже више од 5 процената БДП-а у одбрану и позвала је друге савезнике НАТО-а да учине исто што је пре могуће. Све оне, осим Шпаније, обавезале су се да ће испунити тај циљ до 2035. године, а европске земље желе да покажу да преузимају већу одговорност за одбрану континента уочи самита са председником САД Доналдом Трампом у Анкари следеће недеље.
Састанак немачког канцелара Фридриха Мерца са лидерима Естоније, Летоније и Литваније долази у тренутку када се државе на првој линији фронта ЕУ припремају за самит НАТО-а у Анкари, који почиње 7. јула.
Савезници се надају да ће изгладити односе са Трампом након што је он критиковао њихово оклевање да се умешају у рат са Ираном, док Вашингтон разматра планове за потенцијално даље смањење броја војника.
Припремила А.Ђ.
