23.05.2024 Скопље
Дуж перона станице метроа у главном граду Бугарске, тик уз ивицу над колосеком, налази се провидни зид, ограда од отпорног стакла, постављен да би се спречиле несреће као што су пад путника или неких предмета на пругу, па и самоубиства. Препознатљиво зујање електричног воза постаје све јаче и композиција се зауставља на станици, врата вагона су у центиметар тачно испред врата на стакленој прегради. И једна и друга се отварају истовремено и маса путника излази из воза крећући се према степеницама ка излазу из станице, док у вагоне улазе путници који метроом иду на своја одредишта широм Софије.
Овакве мере заштите данас се не могу баш често видети у подземним железницама у свету. Бугарска их је увела, сазнајемо, по узору на техничка решења из Јужне Кореје, што је омогућено захваљујући високом степену аутоматизације софијског метроа, који се гради и развија уз подршку ЕУ, чија је ова нама суседна земља чланица од 2007. године. И на старијим линијама и станицама метроа постоје сличне мере заштите, али у виду преграде од својеврсне лаке жичане решетке дуж целог перона, која се подиже по уласку воза у станицу и спушта пре његовог поласка.
Група новинара из Србије посетила је Бугарску у оквиру медијског пројекта „Пулс Европе”, који се спроводи уз подршку ЕУ. Софијски метро био је једна од тема, а његова изградња говори не само о напретку ове земље откако је чланица ЕУ, већ и о одлучности Бугара да се изборе за своје инфраструктурне циљеве без обзира на политичку епоху. Наиме, метро су почели да граде још у време тврдог комунизма 1979. године и грађено је пет станица, али саобраћај није био пуштен. Наставили су сами кроз тешка времена транзиције и прву линију отворили су 1998. године. Придруживањем ЕУ и доступношћу припадајућих фондова његова изградња је добила одлучујући замајац па данас постоје три линије метроа и гради се четврта.
У седишту градског предузећа „Метрополитен”, које управља софијским метроом, налази се оперативни центар. Диспечери на једном зиду пуном екрана прате ситуацију на станицама, а на другом се налази огромна електронска шема линија метроа с положајем возова.
Стојан Братоев, директор „Метрополитена”, новинарима из Србије каже да је долазио у Београд због планова изградње подземне железнице у нашем главном граду. Износи прецизне податке о софијском метроу: линије су дуге 52 километра и на њима има 57 станица, тренутно се гради још девет километара метроа, а последњих 15 година све се финансира из фондова ЕУ. Софијски метро се налази на дубини од тридесет метара и градиле су га бугарске фирме, осим пробијања тунела, што је радила једна јапанска компанија посебном машином. Користе се возови немачке и руске производње.
Братоев објашњава да се метро гради тамо где се у шпицу може превести бар 15.000 – 20.000 путника на сат. На софијској првој линији достиже се број од 28.000 људи на час. Важна је покривеност укупне градске популације метроом и она ће у Софији ускоро бити 48 одсто, што је у рангу покривености који има метро у Бечу. Директор „Метрополитена” истиче да је изградња метроа веома скупа: кад се узму у обзир сви грађевински радови, изградња тунела и станица, возови и сви пратећи системи, цена километра подземне железнице достиже невероватних шездесет милиона евра.
Изградња метроа се позитивно одразила на екологију, грађани мање користе аутомобиле, у центру Софије уместо градских аутобуса доминирају трамваји и тролејбуси. Нема несносних гужви типичних за центар Београда, али их има у шпицевима на прилазним саобраћајницама, посебно ауто-путу који пролази кроз град.
Софија нема реке, има мање водотокове и веома много зеленила, али чини се да свежину доноси ваздух с околних планина, пре свега с Витоше, која се налази баш над градом и по којој главна пешачка зона носи име. Градско језгро је препознатљиво по жутој калдрми, тачније речено циглама, која је постављена пре више од сто година. Има монументалних зграда, античких ископина и значајних верских објеката као што је Храм Александра Невског, али и фасада широм градског језгра које би требало обновити.
Припремила А.Ђ.
