10.06.2024 Скопље
Румунија ће постати права сила у Европи, у енергетском смислу, јављају поједини румунски медији. Реч је о споразуму потписаном између Азербејџана, Грузије, Мађарске и Румуније да се изгради амбициозан пројекат „Зелени енергетски коридор”. У Букурешту је потписан меморандум о разумевању којим су се државе сагласиле да уложе неопходне напоре у вези са оснивањем заједничке компаније са седиштем у Румунији.
„Зелени енергетски коридор” ће интегрисати регионалне енергетске капацитете и обезбедити електричну енергију по конкурентним ценама из обновљивих извора, у складу са актуелним циљевима енергетске транзиције и декарбонизације на нивоу читаве Европе.
„Транселектрика”, оператер система преноса електричне енергије у Румунији, сарађиваће са колегама из партнерских држава како би се постигао циљ – размена енергије од Кавказа до Европе. Пројекат предвиђа подморски кабл за повезивање Грузије и Румуније, развој капацитета за производњу обновљиве енергије и проширење транспортне инфраструктуре од Каспијског до Црног мора и средње Европе.
За неколико година биће изграђени и ветропаркови на Црном мору. Румунија ће бити једна од ретких земаља са оваквим ветропарковима, пошто тренутно не постоје ветропаркови великих размера на мору. Иначе, ветропаркови на отвореном мору произведе много више обновљиве енергије од оних на копну. Подручја од интереса за инвеститоре, тј. тамо где ветар има највећи потенцијал, налазе се на граници са Украјином и Бугарском. Потенцијал је велики. Процењује се на 76 гигавата, три пута више од капацитета који сада производе енергију. Ова земља постаће својеврсна „енергетска лука” Европе.
Немачка компанија WPD је већ аплицирала за изградњу џиновског ветропарка у Црном мору у вредности од 2,5 милијарди евра.
Произведена енергија ће се преносити „Зеленим енергетским коридором”, интерконектором високонапонске једносмерне струје између Румуније и Мађарске, који ће почети од Црног мора и преко Констанце, Букурешта и Арада стићи до Албертирса у Мађарској и даље ка централној Европи.
Уз то, румунски пројекат „Нептун дип”, откривена гасна поља у Црном мору, има такође потенцијал да игра кључну улогу у обликовању сигурније и одрживије енергетске будућности за читав регион и Европу, имајући у виду да налазишта садрже близу 200 милијарди кубних метара гаса.
Румунија ће практично удвостручити производњу природног гаса и постати први произвођач у Европи.
„Румунија је спремна да преузме улогу енергетског чворишта, располажући свим потребним ресурсима: од соларне енергије и енергије ветра до нуклеарне енергије и геотермалних извора”, тврди министар енергетике Себастијан Бурдужа.
Повезивање електроенергетских система Румуније и Србије је у обостраном интересу, као и гасно повезивање интерконекцијом између Арада и Мокрина. Трансбалкански коридор за пренос електричне енергије између румунске Решице и Панчева отворен је 2017. године и може да унапреди интеграцију обновљивих извора и сигурност приступа енергији.
Искористив ветропотенцијал има и Дунавска клисура у Румунији, на самој граници са Србијом, односно жупаније Караш-Северин и Мехединц, у којима живи значајан број припадника српске мањине. У три тамошње општине председници су Срби.
Припремила А.Ђ.
