10.06.2024 Скопље
У жутим омотима судских списа често се налази одштампана комуникација са друштвених мрежа. Телефони и рачунари постали су средства извршења кривичних дела, па су поруке и кликови често предмет стручних вештачења. О томе су говориле и судије на саветовању у Врњачкој Бањи.
На свету постоји 4,48 милијарди активних корисника друштвених мрежа на свету. „Фејсбук” има 2,89 милијарди корисника на месечној бази, „Инстаграм” једну милијарду, а „Јутјуб” 2,3 милијарде месечно активних корисника. То су три „најмасовније” од неколико десетина друштвених мрежа, о којима је податке изнела судија Врховног суда Бојана Пауновић.
Један од новијих видова дигиталног насиља је такозвана „осветничка порнографија” – објављивање сексуално експлицитног садржаја без сагласности особе која је снимана, а у циљу омаловажавања, уцењивања или пуког узнемиравања, рекла је судија и подсетила на случај који се догодио у Србији почетком 2021, када су корисници неколико група на мрежи „Телеграм” делили интимне фотографије и снимке девојака.
Са друге стране, полицији друштвене мреже помажу у истрагама, јер се на основу њих може открити идентитет и могу се прикупити докази, фотографије, локације, чак и подаци о имовини, повезаним лицима, па и становима које користе осумњичени.
Хвалисавци на друштвеним мрежама, међутим, често су и мета крађа и провала у станове. Док се они смеше са егзотичних плажа или ручају у ексклузивном ресторану, разбојници који прате њихово кретање имају довољно времена да им однесу вредне ствари и новац.
Понекад се на „нету” нађу и најаве вршења кривичних дела, видео-записи током или након извршеног кривичног дела који садрже одређене доказе да се заиста догодило, да су они то заиста учинили.
Током неколико претходних година примећено је да се сајбер-криминалци удаљавају од дарк-веб форума у корист апликација за размену порука из шифрованих канала комуникације. Холандска полиција недавно је затворила сервис за размену порука Exclu и то у акцији која је резултирала са 42 хапшења у Холандији, Немачкој и Белгији. Затварање овог сервиса за размену порука је било значајно јер је ова услуга била јединствена по томе што је била искључиво коришћена од стране криминалаца.
У пракси судова у Србији до сада су најчешћа кривична дела извршена путем друштвених мрежа била угрожавање сигурности, прогањање, неовлашћено прикупљање личних података, неовлашћено прислушкивање и снимање, неовлашћено објављивање туђих списа, портрета или снимка, увреда, изношење личних и породичних прилика. Затим, ту су и повреда угледа због расне, верске и друге нетрпељивости, превара, изнуда, уцена изазивање расне, верске или друге нетрпељивости, изазивање панике и нереда, расна и друга дискриминација.
Честа су и кривична дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу, трговина људима, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, јавно подстицање на извршење терористичких дела, врбовање и обучавање за вршење терористичких дела.
Међу судијама сасвим извесно има корисника друштвених мрежа. Због тога је добро имати на уму, рекла је судија Пауновић, да је Савет Европе објавио публикацију „Етички аспекти употребе друштвених мрежа” као водич за судије и тужиоце. Он садржи опште напомене о поседовању налога на друштвеним мрежама, а онда и разматрање да ли на приватним налозима наводити правосудну функцију, право име или псеудоним, као и каква би требало да буде комуникација.
У водичу се налази део који се бави препорукама у виду општих напомена о пријатељствима на друштвеним мрежама, а посебно о пријатељствима судија и тужилаца са адвокатима и странкама у поступку. Објашњава се какви ризици постоје и где су границе коришћења приватних налога на друштвеним мрежама.
Припремила А.Ђ.
