25.06.2024 Скопље
Астма је честа хронична респираторна болест од које болује од један до 29 одсто популације у различитим земљама. Може се другачије манифестовати код пацијената, а у њеној основи је хронични запаљенски процес у дисајним путевима.
Уобичајени симптоми астме су звиждање у грудном кошу, кратак дах, тескоба у грудима и кашаљ, чији интензитет и време трајања варирају, од благих и повремених до тешких, животно угрожавајућих.
Како истиче пуковник доцент др Раде Милић, начелник Клинике за пулмологију Војномедицинске академије, карактеристично је да су ови проблеми најинтензивнији током ноћи и пред буђење, али се могу јавити у било које доба дана. Поред типичне клиничке слике, астма се може манифестовати појавом хроничног кашља без других симптома, тзв. варијанта астме са кашљем. Појава симптома је обично повезана са „окидачима”, а то су излагање алергенима (код алергијске астме), аерозагађењу, иритансима на радном месту, респираторној инфекцији, хладном ваздуху, физичком напору, снажним емоцијама, стресу, чак и интензивном смеху.
„Симптоми астме су резултат претераног одговора дисајних путева на стимулусе који код здравих особа не изазивају промене, тзв. бронхијална хиперреспонзивност, а у чијој основи лежи хронични запаљенски процес у дисајним путевима. У детињству, астма се чешће јавља код дечака, а у одраслој доби учесталост је изједначена. За настанак и развој астме одговоран је већи број фактора. Често је удружена са атопијом, повишеним нивоом имуноглобулина Е, антитела у серуму и појачаним имунолошким одговором на факторе из околине, односно алергене (гриње, кућна прашина, животињска длака, буђ, различите врсте полена…). Код атопичара честа је удруженост астме са дерматитисом, хроничним запаљењем слузокоже носа и синуса, појавом полипа у носу“, наводи др Милић.
Аерозагађење није јасно узрочно повезано са астмом, док пушење цигарета повећава ризик за астму. Гојазност је такође повезана са настанком астме.
Основу третмана астме чине лекови који смањују запаљенски процес у дисајним путевима (инхалаторни кортикостероиди, модификатори рецептора за леукотријене), лекови који шире бронхије – бронходилататори, који могу бити краткоделујући, а служе за брзо отклањање тегоба или дугоделујући за дугорочну контролу симптома и болести у целини. Уколико се комбинацијом и максималним дозама наведених лекова не постигне жељени ефекат, могу се применити биолошки лекови (антитела која блокирају специфичне сигналне путеве који посредују у запаљенском процесу код астматичара). Биолошка терапија је резервисана за мању подгрупу оболелих, са такозваном тешком астмом.
„Лечење астме је комплексно и подразумева степенасти приступ, где се периодично појачава или смањује терапијски режим. С обзиром да се ради о хроничном обољењу и да не постоји узрочна терапија, лечење астме је дуготрајно. Избегавамо коришћење термина доживотно, али у основи најчешће буде тако. Уколико се астма не лечи, може да доведе до озбиљних последица, као што је ремоделовање дисајних путева – трајне промене на зиду бронхија, које се више не могу терапијом вратити у првобитно стање. Такође, тешки напади астме могу изазвати акутне компликације као што је пуцање плућне марамице и развој пнеумоторакса (присуство ваздуха у плућно-марамичној шупљини), прелом ребара, а у појединим случајевима и смртни исход“, каже др Милић.
Добро је позната фамилијарна појава астме. Иако су идентификовани одређени гени повезани са настанком астме, тачан механизам није познат. Наслеђује се склоност ка алергији, односно атопија, али то не значи да ће све особе са алергијом развити астму.
„Најбоља превенција напада астме је редовно и правилно узимање прописане терапије. Уколико су познати ’окидачи’ симптома астме, онда их треба избегавати. Ако говоримо о алергенима, који су у пракси најзначајнији окидачи, за сваки појединачни алерген постоје детаљна упутства за њихово избегавање. Уколико је терапија астме успешна, односно ако постигнемо њену контролу, нема препрека за бављење спортом. Наравно, пре тога треба обавити преглед специјалиста пулмологије и медицине спорта. Уколико је физички напор ’окидач’, постоје лекови који се могу превентивно узети пре самог напора. Позната је чињеница да се многи врхунски спортисти лече од астме“, рекао је др Милић.
„Ранија испитивања су сугерисала да изложеност деце контакту са животињама рано у животу повећава склоност ка алергијама и астми. Новија испитивања су показала супротне резултате, односно да контакт са животињама (нарочито псима и мачкама) може деловати протективно у развоју ових болести. Такође, показано је да деца која одрастају на фармама и у бројнијим породицама мање развијају алергије и астму. Јасно је доказано да експозиција дуванском диму током трудноће и у раном детињству повећава ризик за настанак астме и других обољења плућа. Дојење оснажује дечји имунолошки систем и помаже избегавању настанка астме“, напомиње др Милић.
Припремила А.Ђ.
