26.06.2024 Скопље
„Наручио сам патике преко једног страног сајта и већ сутрадан су контактирали са мном из банке са питањем да ли сам иницирао плаћање ка Андори. Нисам знао где је продавац лоциран, па сам од банке тражио број трансакције и испоставило се да је реч о мојим патикама. Банка је, дакле, реаговала јер то није било уобичајено понашање са мојим онлајн плаћањима, које иначе често користим”, прича један наш читалац. Ових дана опет у медијима имамо примере грађана који нису имали пријатна искуства приликом плаћања на интернету јер су им картице злоупотребљене. То је иначе и најчешћи проблем са којим се власници картица суочавају, посебно уколико купују преко непроверених сајтова, што је врло ризично.
Душан Узелац каже да би приликом коришћења картица за плаћање на интернету само требало слушати препоруке банака које имају добре системе заштите. У супротном, па још и ако се посегне за куповином преко нерегистрованих сајтова, злоупотребе су неминовне.
Пре коришћења картице онлајн требало би се упознати са основним правилима. Постоје механизми за онлајн куповину који имају дуплу ауторизацију. То је случај када нешто наручимо, па тај сајт тј. продавац пошаље банци захтев за исплату, а банка тражи да ја као корисник унесем поново шифру. То је једнократна лозинка која стиже поруком на телефон и технички онемогућава свакога да је злоупотреби, каже Узелац.
Према његовим речима, у овом случају је корисник прилично заштићен од преваре, што није случај када податке остави у онлајн продавници или неком другом месту, па се то касније злоупотреби.
Банке имају много механизама и могу да заштите кориснике. Најважнија ствар која треба да нас занима јесте да ли је валидна продавница у којој купујемо. Ако посматрамо продавце који рецимо имају ПОС терминал за плаћање јасно је да је у том случају лако доћи до евиденције о трансакцијама. Та процедура добијања ПОС терминала је врло ригидна и такав продавац је евидентиран. Такође, неко ко прода онлајн производ има кашњење у наплати од два дана, што је довољно да банка евентуално реагује, објашњава наш саговорник. Он подсећа да је у последње време више превара преко СМС порука у којима се од грађана тражи да уплате новац како „пакет који су наручили не би био враћен”. Реч је о лажним поштанским пошиљкама и многи су уплатили те износе мислећи да стварно нешто треба да им стигне.
Напреднији корисници знају да постоје различити механизми заштите, али слаба карика су они којима је куповина преко интернета нешто ново са чиме се не сусрећу често. Један од добрих савета је и то да изваде картицу која служи само за интернет плаћање и која је одвојена од текућег рачуна клијента. У том случају власник картице са текућег рачуна пребацује само неопходан износ на интернет картицу и користи је за плаћање, без бојазни да ће му са ње бити скинут неовлашћено и неки додатни износ новца или да ће подаци о картици бити украдени и злоупотребљени.
И из Народне банке Србије саветују грађане да у случају плаћања картицама на интернету користе само проверене сајтове и да трансакције обављају са проверених уређаја (рачунара и мобилних телефона за које су уверени да нису ни на који начин компромитовани).
Србија је међу првим државама у свету у којима је уведен систем за инстант плаћања. НБС је још 2018. године увела овај систем, најсавременију платну инфраструктуру у нашој држави, који се, између осталог, користи и за плаћања на интернет продајним местима. Инстант плаћање нуди погодности и за кориснике (купце) и за трговце, али је најважније да је ова врста плаћања приликом куповине на интернету веома безбедна, јер се не користе осетљиви подаци о платном инструменту или кориснику. Купац не уноси податке нити их трговац чува, па је искључена могућност њихове касније злоупотребе. Омогућавањем инстант плаћања на продајним местима нашим грађанима и привредним субјектима обезбедили смо алтернативу картичним плаћањима, и то много пре него што је Европска унија започела своје активности у циљу обезбеђења адекватне алтернативе картичним плаћањима, кажу у НБС. Злоупотребе картица су тема не само код нас, него свуда у свету. Оне се не дешавају само приликом онлајн плаћања него и у угоститељским објектима и продавницама, на пример када грађани у присуству више лица откривају ПИН који користе за обављање плаћања платном картицом, или када се плаћање обавља без присуства власника картице. ИЗ НБС кажу да је предност платне картице у односу на готовину у томе да за разлику од ситуације када је украден или изгубљен готов новац – губитак картице не мора истовремено да значи и губитак новца, под условом да корисник картице реагује на време.
Уколико би се нежељени случај догодио и картица била украдена, потребно је без одлагања информисати издаваоца картице како би је блокирао и на тај начин помогао да се спречи већа штета. Зато је савет грађанима да увек имају код себе број кол-центра банке чију картицу користе како би без одлагања реаговали у случају крађе или губитка картице.
Из банака саветују да картица увек мора бити само у поседу власника, не уступа се, не позајмљује и не даје другим лицима на коришћење.
Припремила А.Ђ.
