28.06.2024 Скопље
Хрватска сматра неприхватљивим, непримереним и непотребним доношење резолуције чија намера није изградња културе сећања и помирења, већ инструментализација сећања на жртве Јасеновца ради краткорочних политичких циљева иницијатора ове резолуције, саопштило је вечерас Министарство спољних и европских послова Хрватске (МВЕП) након што је Скупштина Црне Горе усвојила Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузену.
Министарство спољних и европских послова у саопштењу изражава жаљење што је Црна Гора, како наводи, одлучила да занемари позиве Хрватске да не политизује жртве Јасеновца и не повлачи потезе који би се на негативан начин могли одразити на билатералне односе и европски пут Црне Горе.
За усвајање резолуције гласао је 41 посланик, један је био против, а уздржаних није било.
„Пошто се Црна Гора ставила у положај који Хрватска не може да тумачи добросуседским и супротан је намерама развоја пријатељских односа, Република Хрватска задржава право да реагује на одговарајући начин“, наводи се у саопштењу, у коме није наведено које ће потезе службени Загреб повући.
Хрватско Министарство оцењује да је несумњиво да је мотив за њено доношење садржан у чињеници да је у Генералној скупштини Уједињених нација иницирана резолуција о Међународном дану сећања на геноцид у Сребреници, која је усвојена 23. маја 2024.
Овај чин не можемо сматрати добронамерним, навело је хрватско Министарство.
„Из наведеног јасно произлази да је резолуција о Јасеновцу донета да би се обезвредила и релативизовала резолуција УН о геноциду у Сребреници, који је утврђен низом пресуда Међународног кривичног суда за бившу Југославију и у пресуди Међународног суда од 26. фебруара 2007.“, наводи МВЕП.
Хрватска очекује да ће Црна Гора приоритетно приступити решавању питања утврђивања одговорности за „злочине које су држављани Црне Горе извршили током агресије на Хрватску 90-их година, што нарочито укључује и оне почињене приликом напада на Дубровник који је започео 1. октобра 1991. и опсаде града која је трајала до маја 1992, као и злочине почињене над хрватским држављанима у Црној Гори, укључујући у логору Морињ у којем је било заточено више од 350 хрватских држављана од септембра 1991. до августа 1992. и питање праведних накнада за све бивше логораше“, нагласио је МВЕП.
Службени Загреб је и уочи стављања резолуције у процедуру упозорио да она може значајно успорити пут Црне Горе у ЕУ.
Припремила А.Ђ.
