28.06.2024 Скопље
Макроново предизборно застрашивање бирача да Француској прети грађански рат уколико победи екстремна десница или левица изгледа да ће тешко осујетити успех Жордана Барделе, који је већ виђен за новог шефа владе.
Два дана уочи првог круга ванредних парламентарних избора анкете наговештавају да ће Пета република највероватније добити мањинску владу јер неће бити апсолутног победника. Национално окупљање Марин ле Пен је на добром путу да постане најјача снага у француској скупштини. Процењује се да може да освоји 35 одсто гласова. Следи левичарско-зелени Нови народни фронт (НФП), са 28 до 30 процената, а на трећем месту Макронова центристичка либерална коалиција, која може да добаци до 20 одсто гласова.
„Предстојећи парламентарни избори у Француској могли би да буду најразорнији од рата, не само за Француску већ и за Европску унију, Атлантски савез и оно што је остало од послератног либералног светског поретка”, указује у својој суморној анализи бивши спољнополитички уредник „Инденпендента” Џон Личфилд, који предвиђа и крај макронизма, збрканог експеримента председника Емануела Макрона са тржишно вођеним реформама центра у служби ослобађања креативне моћи Француске.
Уколико Бардела постане премијер, Макрон ће и даље остати председник до краја мандата 2027. године. Како је поручио француском народу, његова је „дужност да остане на функцији и заштити француска права и институције од лепенизма”. Јелисејска палата за сада, барем јавно, не говори о кохабитацији, али се зато ЕУ и Берлин спремају за тектонске поремећаје које ће донети парламентарни избори у Француској, који ће се одржати у два круга – 30. јуна и 7. јула.
Доласку евроскептичне и антимигрантске странке на власт у Паризу нимало се не радују у Бриселу. Пре свега јер ће то ослабити функционалност евроблока да доноси одлуке упркос томе што ће Емануел Макрон и даље учествовати на самитима европских лидера. Будући да Француска уз Немачку чини осовину ЕУ, нови политички ветар из Париза утицаће на досадашњу „бриселску агенду” климатске циљеве, политику азила и миграција и родне равноправности.
„Доношење политичких одлука у Бриселу ће се променити јер би чланови ове десничарске популистичке партије могли да седе у Савету министара. Ово ствара другачију ситуацију за земље попут Немачке и других европских нација”, каже немачки политиколог Миријам Хартлап.
Иако се фрегзит и излазак из еврозоне више не појављују као политички циљ у манифестима Националног окупљања, Жордан Бардела поручује да ће њихов долазак на власт значити „повратак Француске на европску сцену у одбрани својих интереса”. И без апсолутне већине крајња десница у француском парламенту ће настојати да промовише своју европску визију „Европу нација”, која је блиска и мађарском премијеру Виктору Орбану.
Лидер Националног окупљања не крије како већ размишља кога да постави за комесара у новом сазиву Европске комисије, коју ће највероватније поново предводити Урсула фон дер Лајен: „Европски комесар ће морати да буде усклађен са нашом жељом да бранимо одређени број француских интереса у оквиру комисије”, рекао је Бардела.
Из окружења блиских Јелисејској палати сазнаје се да Макрон као представник Француске у Европском савету планира да у својим рукама задржи контролу над овим важним именовањем. Како ће се ово питање решити ако Бардела буде био премијер остаје да се види. Током три претходне кохабитације било је лакше, јер је Француска имала два места у Европској комисији, тако да је једног комесара именовао председник, а другог премијер.
Француски политички систем није у потпуности председнички. Према уставу, сва власт припада влади и парламенту. Франсоа Хајзбур из париског истраживачког центра Међународног института за стратешке студије истиче да широка овлашћења француских председника у великој мери зависе од подршке у парламенту: „Резултат избора би могао бити потпуно одсуство било каквог доношења европских одлука”, поручио је Хајзбур.
Бивши генерални директор за економска и финансијска питања у Европској комисији, Марко Бути, каже да је ЕУ са потешкоћама „прогутала” евроскептичну Италију доласком на власт Ђорђе Мелони, али да то неће моћи и са евроскептичном Француском, ако премијер буде био Жордан Бардела.
Бути, који је професор на Европском универзитетском институту у Фиренци, сматра да би Национално окупљање уколико жели да избегне директан сукоб са Бриселом могло да усвоји неку врсту краткорочног „тактичког, разборитог става”. У противном доношење важних одлука у ЕУ ће бити веома отежано.
Припремила А.Ђ.
