17.06.2024 Скопље
Тешко се може замислити да жена која носи и роди дете – није његова мајка. Ипак, то је могуће, и фактични, и правно. Мајка и отац детета дају свој генетски материјал и склапају уговор са женом која ће им „позајмити” своју материцу, изнети трудноћу и породити се. Дете није њено, а трудноћа је била услуга за уговорену материјалну надокнаду.
Будући родитељи најчешће су уговором обавезани да „сурогат мајци” обезбеде оптималне услове за живот, квалитетну исхрану, прегледе и негу лекара током трудноће и порођаја. Она се обавезује да ће поштовати правила понашања у трудноћи и да ће дете после рођења предати његовим биолошким родитељима.
Било је, међутим, случајева да „сурогат мајка” не жели да се одвоји од детета, па чак и да раскине уговор у последњим месецима трудноће. Управо то се догодило једном брачном пару који је „уговор о рађању за другог” склопио у САД. Будући да нису амерички држављани и да у њиховој земљи такав уговор није могућ, они су били принуђени да своје дете оставе жени која га је родила.
О овом случају детаљно је говорио др Ратомир Антоновић, доцент на Факултету за пословне студије и право и сарадник Института за српску културу Приштина – Лепосавић. На регионалној конференцији „Будвански правнички дани”, која је одржана прошле недеље у Будви, у организацији савеза Удружења правника Србије и Републике Српске, др Антоновић је подсетио да преднацрт будућег Српског грађанског законика предвиђа управо одредбе о сурогат материнству, чиме би „рађање за другог” било могуће и у нашој земљи.
„Учили смо да је у праву мајка увек позната, док се очинство може оспоравати. Међутим, у многим земљама данас је могуће „сурогат материнство”, иако се о томе већ деценијама воде врло жучне полемике, како са аспекта медицине, тако и са аспекта етике, морала и права. Ембрион настаје у лабораторијским условима и он се потом усађује у материцу, која није материца жене чији материјал је узет приликом стварања ембриона. С обзиром на то да се на овакав начин ствара нови живот, право има посебан интерес да прецизно уреди права детета, права родитеља и права сурогат мајке“, рекао је др Антоновић.
У неким земљама света сурогат материнство је дозвољено и правно уређено. САД, Велика Британија, Канада, Израел, Украјина и Русија законима су јасно прописале под којим условима се може закључити уговор о сурогат материнству.
„Писци преднацрта новог грађанског законика Републике Србије заузимају рестриктиван однос – ограничавају само на могућност улажења у ову врсту правног односа од стране домаћих држављана, у потпуности искључујући било какву иностраност, уз образложење да Србија не постане нова дестинација за „репродуктивни туризам”, као што је био случај са Украјином пре рата“, напоменуо је др Антоновић.
Према важећим одредбама Породичног закона Републике Србије, „мајка детета је жена која га је родила”, што несумњиво искључује могућност сурогат мајке. Породични закон одредио је и да „мајка детета зачетог уз биомедицинску помоћ јесте жена која га је родила. Ако је дете зачето уз биомедицинску помоћ дарованом јајном ћелијом, материнство жене која је даровала јајну ћелију се не може утврђивати”.
„Позитивно право је, дакле, јасно. Услов да би се нека жена сматрала мајком јесте да је она родила дете. Закон о лечењу неплодности и поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења забрањује укључивање жене која има намеру да после порођаја уступи дете трећем лицу, са плаћањем било какве накнаде или без тога, ради остваривања било какве материјалне или нематеријалне користи, као и нуђења услуга сурогат мајке од стране жене или било ког другог лица са плаћањем надокнаде или без ње, односно остваривања било какве материјалне или нематеријалне користи“, наводи саговорник и додаје да кршење ове одредбе представља кривично дело, са запрећеном казном до десет година затвора.
Због тога што наши закони сада не дозвољавају „рађање за другог” неки парови су одлучили да на овај начин постану родитељи у државама где је то могуће. Међутим, када се врате у своју матичну државу, у којој сурогат материнство није допуштено, сусрећу се са проблемом „признавања детета”.
„У држави дететовог рођења његови родитељи се уписују у матичну књигу као биолошки родитељи детета. Међутим, због нескладног правног регулисања овог питања дете рођено на овакав начин може имати проблем приликом добијања држављанства и његови родитељи могу имати проблем приликом признавања свог родитељства. Многи правни системи, да не кажемо већина њих, родитељско право признаје сурогат мајци и мушкарцу чији генетски материјал је узет. Тиме се нарушава право жене чија је јајна ћелија узета, јер се у већини правних поредака као релевантна чињеница за утврђивање материнства узима која жена је дете родила“, објашњава др. Ратомир Антоновић.
Нерешен статус деце која су рођена на овај начин, питање држављанства, као и тешка економска ситуација жена које се одлучују да буду сурогат мајке могу их довести у опасност од трговине људима и разних злоупотреба.
Поред тога, врло је неизвестан третман деце из „уговора о рађању за другог” у државама које забрањују сурогат материнство, као што су Кина, Француска, Немачка, Италија, Мексико, Шведска, као и у државама у којима сурогат материнство није правно регулисано.
Државе које изричито признају сурогат материнство су Аустралија, Канада, Хонгконг, Грчка, Нови Зеланд, Русија, Јужна Африка, Уједињено Краљевство. У неким државама сурогат материнство има комерцијалну улогу – Грузија, Индија, Украјина, Тајланд, Уганда, 18 америчких држава, Јерменија и Молдавија.
Припремила А.Ђ.
