19.06.2024 Скопље
Србија је и ове године прва у Европи по расту броја страних гостију у односу на период пре пандемије. Према најновијим подацима Министарства туризма и омладине, наша земља је прва дестинација у свету по стопи раста прихода од страних туриста, који су за 127 одсто већи у односу на први квартал 2019. године.
Само у првих четири месеца ове године девизни прилив од туризма је износио 575 милиона евра. Да смо у врху дестинација потврдила је и Светска туристичка организација која је у најновијем барометру навела да је наша земља једина која је достигла троцифрену стопу раста прихода од страних туриста. Међутим, туристички стручњаци упозоравају да се последњих пет година не мења износ новца који странци дневно троше на ванпансионске услуге код нас. На храну, сувенире и забаву и даље троше 70 евра дневно, показује најновије истраживање Удружења „Хорес”.
Према речима директора тог удружења Георги Генова, очигледно је да се кампањама морамо фокусирати и на привлачење платежнијих гостију како би смо побољшали ове резултате.
„Сваке године радимо оваква истраживања и у оквиру последњег смо анкетирали 44 странца који су у Србији боравили искључиво из туристичких разлога. Испоставило се да у просеку ван хотела користе само једну услугу. Да ли то значи да недостају садржаји или се сами гости због финансијске кризе одричу буџета за ванпансионску потрошњу. Свакако нешто морамо да мењамо“, каже Генов. Истраживање је показало да су најплатежнији гости они који долазе из Канаде и Америке, али таквих у Србији нема довољно.
Александар Сеничић, директор Јуте, каже да у својим маркетиншким активностима до сада можда није циљало на платежнија тржишта него на масовност посете, што се и десило.
„Можда немамо добру понуду садржаја да бисмо госте који долазе у нашу земљу мотивисали да троше више. Чини ми се да имамо много туриста којима је Србија само пролазна дестинација и гледају да прођу што јефтиније. Такође много је гостију у региону који када дођу у Србију сместе се у приватне станове, током боравка спремају храну и не троше новац на одлазак у ресторане. Гости који троше више су они из западне Европе, а таквих код нас нема баш много“, објашњава Сеничић. Он сматра да можда не би било лоше да фокус и маркетиншке активности делом пребацимо и на те земље , посебно на оне ка којима држава има директне авио-линије.
На питање да ли имамо добре садржаје, он додаје да имамо, али да су цене ниске. Тако су улазнице у музеје у просеку три евра, што нигде у Европи није случај. Испод 10 евра није ниједна улазница у музеје и друге установе културе.
„Био сам у Валенсији прошле године и улазак у катедралу сам платио 11 евра. Требало би да више наплаћујемо улазнице, али и да се у те објекте више улаже како би цена имала оправдање“, каже директор Јуте.
Туристички водичи који воде групе страних туриста у Србији кажу да мисле да они троше више новца, али и да постоје нека ограничења која их спречавају. Милица Ленаси, лиценцирани туристички водич, каже да најквалитетнији туристи долазе крузерима и обично у Београду проведу један дан. Они желе да троше новац и да проведу то време у уживању и углавном то чине у ресторанима и кафићима.
„Улазнице у музеје јесу јефтине, на пример посета Народном музеју је 300 динара, колико и посета Конаку кнегиње Љубице. Улазница за Музеј Николе Тесле је 800 динара, за Кућу цвећа 600 динара, а понедељком 1.000. Често се деси да сувенирнице у граду не примају картице и стране валуте, па изостане тај трошак, док у кафанама могу да троше јер имају могућност плаћања картицама“, прича Ленаси.
Туристи којима се бавио „Хорес” су гости који бораве у хотелима и из туристичких разлога су у Србији. Они, дакле, ван хотела троше 70 евра дневно, у Нишу 40 евра, на пример, а још мање у другим градовима. Интересантан је податак да туристи у Берлину троше 85, а у Токију десет евра мање.
Припремила А.Ђ.
