08.07.2024 Скопље
Француски премијер Габријел Атал саопштио је синоћ да ће данас понудити оставку председнику Емануелу Макрону, али да ће остати на функцији до краја Олимпијских игара, након што је њихова коалиција „Ансамбл” заузела друго место на ванредним парламентарним изборима. Атал је напоменуо да „екстремне странке”, укључујући и крајње десничарско Национално окупљање (РН), али и левичарску коалицију „Нови народни фронт” (НФП), која је победник избора, неће бити у стању да оформе владу.
Хипотетички, левичарска влада могла би бити срушена у било ком тренутку с обзиром на то да нема апсолутну већину, ако би се крајња десница и коалиција око Макрона удружиле на гласању о неповерењу. Штавише, влада би била приморана да свакодневно убеђује десетине посланика из других коалиција у сваком гласању. С обзиром на такву пат позицију, аналитичари сматрају да је техничка влада најреалнија опција, која би са смањеним овлашћењима функционисала бар наредних годину дана, јер према француском уставу нови избори пре тог периода нису могући.
У синоћњем другом кругу парламентарних избора, „Нови народни фронт” остварио је неочекивану победу и освојио је између 180 и 215 места у парламенту, док је другопласирани Макронов центристички савез са између 150 и 180 мандата. Национално окупљање Марин ле Пен, апсолутни победник првог круга, заузело је од 120 до 150 места у скупштинским клупама, на изборима које је обележила рекордна излазност од преко 67 одсто бирача, у односу на 46 процената колико је било 2022, показале су прве пројекције након затварања биралишта.
Тактичко гласање и сарадња противника РН-а су се исплатили, чиме се још једном потврдила изрека да Французи у првом кругу гласају срцем, а у другом главом, бар када је у питању подршка тврдој десници. Стотине трећепласираних кандидата са левице и центра није учествовало на јучерашњим изборима, већ су пружили подршку оном са више гласова пре недељу дана, како би спречили Ле Пенову да освоји апсолутну већину, што се донедавно чинило као реална могућност.
Међутим, њихови напори изгледа да су одвели земљу у потпуно другу крајност политичког спектра. У минутима након објављивања процена, лидер крајње левичарске странке Непокорена Француска и заштитно лице коалиције „Нови народни фронт” Жан-Лик Меланшон позвао је председника да именује премијера из НФП-а.
„Макрон мора да призна пораз. Има дужност да позове нашу коалицију да формира владу”, рекао је господин Меланшон, или боље рећи друг Меланшон, који себе назива спасиоцем левице. Он је закључио да би Нови народни фронт желео да спроведе свој манифест, укључујући опозив Макронових контроверзних пензионих реформи и увођење великих повећања минималне плате.
Макрон се синоћ, после другог пораза у месец дана, није обратио нацији. Из његовог кабинета је саопштено само то да ће он поштовати одлуку бирача, да анализира пројекције и да ће у складу с традицијом, сачекати да добије пуну слику резултата пре него што донесе одлуке.
Да је његов положај свакако „неодржив” након губитка већине, сматра лидерка Националног окупљања Марин ле Пен. Иако је њена странка остварила велики пад у односу на први круг, она је поручила „да се у том резултату види семе сутрашње победе”. Истакла је да и сматра да је победа РН само одложена, а да је њена партија изгубила као резултат тактичког гласања.
Ставови крајње деснице и левице се и по унутрашњим и по спољним питањима радикално разликују од Макронових. Председник Националног окупљања Жордан Бардела се противити слању француских снага у Украјину и испоручивању ракета дугог домета и другог оружја којима Кијев може да гађа мете на руској територији. Са друге стране, левичари су најавили да бих се одмах заложили за признавање Палестине, на шта је Меланшон синоћ и позивао.
Али, према подацима Евробарометра, навеће бриге грађана су животни стандард и сигурност. А узимајући у обзир тамошњу политичку културу, Француску чека гужва на улицама, која је већ синоћ почела – али не само због Олимпијских игара.
У почетним реакцијама на исход ванредних избора у Француској, лидери ЕУ, посланици и дипломате углавном су изразили олакшање што Национално окупљање није победило. Пољски премијер Доналд Туск написао је на друштвеној мрежи „Икс”: „У Паризу ентузијазам, у Москви разочарање, у Кијеву олакшање. Довољно да будем срећан у Варшави.” Посланица немачких Зелених Ана Кавацини рекла је да „Брисел и Берлин могу да одахну”.
У Паризу је синоћ дошло до сукоба полиције и око 500 крајњих левичара, рекао је полицијски извор за Фигаро. Извор је додао да су забележене две детонације импровизованих експлозива, а да није било повређених. У Марсеју, окупљени демонстранти на протесту против крајње десничарског Националног окупљања (РН) узвикивали су „Сви мрзе Бардела”. Упркос забрани демонстрација, и у Ренеу је одржан протест, а окупљени су носили „антифашистичке транспаренте”.
Припремила А.Ђ.
