ФОН ДЕР ЛАЈЕНОВА ЛОБИРА ЗА ПОДРШКУ У ЕП

Estimated read time 1 min read

12.07.2024 Скопље

Пред Урсулом фон дер Лајен је кључна недеља у њеној политичкој каријери. Нови сазив Европског парламента на тајном гласању 18. јула треба да одлучи да ли ће је подржати у другом мандату на челу Европске комисије.

Шефица европске владе је због тог важног догађаја пропустила самит НАТО-а у Вашингтону како би офанзивом шарма „купила” гласове посланика у законодавном телу ЕУ.

Као водећи кандидат најјаче посланичке групе у ЕП, она је крајем јуна обезбедила подршку већине лидера 27 чланица евроблока. Али да би и у наредних пет година задржала најмоћнију бриселску функцију, мора да прескочи најтежу препреку. Потребно је да на тајном гласању добије најмање 361 глас од 720 посланика законодавног тела ЕУ. Потенцијално ускраћивање подршке Фон дер Лајеновој у Европском парламенту изазвало би политичку кризу без преседана, јер у овом тренутку на видику нема ниједног другог кандидата који би могао да је замени.

Потреба за политичком стабилношћу усред рата у Украјини, бурно председавање Мађарске Савету ЕУ и потенцијална победа Доналда Трампа на америчким изборима помогли су Фон дер Лајеновој да после европских избора лако добије подршку шефова држава и влада ЕУ. Сада она и њен тим користе исту ту аргументацију у разговорима с Европским парламентом, који је у новом сазиву подељенији него икада од свог оснивања.

За разлику од националних парламената шефови политичких групација у ЕП немају моћ да нареде европосланицима како ће тајно гласати. Зато је Фон дер Лајенова заједно са својим тимом последњих дана имала интензивне разговоре с парламентарцима како би обезбедила сигурну већину.

На папиру она има подршку скоро 400 заступника из Европске народне партије, чији је иначе кандидат, социјалиста и демократа (СД) и либерала из „Обновимо Европу”, политичких фамилија које ће поделити главне ресоре у новој ЕК. Али, унутар ових политичких групација постоје „дисиденти” и слободни стрелци. Неки су већ отворено рекли да неће гласати за Фон дер Лајенову, други је, пак, јавно подржавају, али постоје сумње да би на тајном гласању у Стразбуру лако могли да притисну дугме „не”.

Бивши председник ЕК Жозе Мануел Барозо упозорава да неки посланици неће гласати за Фон дер Лајенову само зато што не желе да ЕУ функционише и додаје: „Не постоји кредибилна алтернатива Урсули фон дер Лајен”.

Потенцијални додатни гласови за њу могли би да дођу из четврте по снази политичке групације Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), на чијем је челу Ђорђа Мелони. Али велико је питање како ће гласати посланици италијанске премијерке, која је на Европском савету 27. јуна била уздржана кад је давана подршка шефици ЕК за други мандат. Председница странке Браћа Италије учинила је то из протеста зато што је била искључена из ужег круга лидера ЕУ у којем се одлучивало о челним функцијама у ЕУ.

За разлику од Ђорђе Мелони, чешки премијер Петр Фијала јавно је понудио помоћ Фон дер Лајеновој, чија је Грађанска демократска партија (ОДС) у саставу десничарске групације Европских конзервативаца и реформиста у Европском парламенту.

„Подржавам Урсулу фон дер Лајен и покушаћу да јој обезбедим неке гласове ЕЦР-а. Она је добар председник ЕК, разумела је и проблеме средње Европе, била је врло јасна од почетка руске агресије”, поручио је Фијала, чији ОДС има само три европосланика.

Фијала не крије да заузврат од ње очекује да Праг добије јако место комесара у новом сазиву ЕК. Чешки премијер истиче да би ЕЦР требало да има већу улогу у одлучивању о томе ко ће водити главне институције у ЕУ.

Иако институт тајног гласања даје велику слободу европосланику да гласа по савести, Натали Брек, професорка политичких наука на Слободном универзитету у Бриселу, сматра да је оно у основи недемократско. Како објашњава, ЕП је у несагласности. Апелује на ЕК и Европски савет да буду транспарентнији и узму у обзир и резултате европских избора када деле функције.

„А истовремено грађани не виде директну везу између њиховог гласа који су дали посланику и тога да ли ће он гласати за или против следећег председника ЕК. Из демократске перспективе то не изгледа баш најбоље”, каже Натали Брек.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara