06.08.2024 Скопље
У овом тренутку батерије углавном долазе из Кине или Јужне Кореје, али овде нас чека велика промена – чак 50 гигафабрика се планира на европском континенту до краја деценије. Да не буде забуне, гига у овом смислу подразумева фабрике које производе гигават-сате упаковане у батерије
Ових дана у Србији се поново отвара тема важности литијума за производњу батерија и електричних аутомобила. У прилог томе говори чињеница да је у 2023. години у свету продато готово 14 милиона електричних возила, чак 35 одсто више него у 2022. Потражња за овим драгоценим металом је толико у порасту да је тешко задовољити и тржиште Европе, укључујући једно од првих „e-mobility” тржишта које се спрема да понуди један од најповољнијих електричних аутомобила данашњице. Погађате, ради се о Србији и линији модела „панда”, чија је премијера најављена за септембар ове године. Свакако нас очекују многе занимљивости у вези с овом темом, али хајде да пре тога разјаснимо појам електричне мобилности.
Уколико је прва асоцијација коју имате на е-мобилност електрично возило, на правом сте путу, међутим, истина је да она обухвата много више од електричних возила. Укратко, електрична мобилност поред поменутих возила обухвата енергију која та возила покреће и највише труда се улаже управо у то да енергија буде добијена из обновљивих извора.
О обновљивим изворима енергије се такође говори свакодневно. Два најпопуларнија су ветар и сунце и често чујемо да их имамо у изобиљу. Поред врхунских карактеристика, енергија добијена из обновљивих извора има једну особину која није толико врхунска а то је да ако се не потроши одмах – нестане. Срећом, ова особина може да се коригује тако што ће енергија добијена на овај начин да се сачува и искористи онда када то буде потребно. Одговор на питање како можемо да је сачувамо је заправо врло једноставан и гласи – батерије.
Сада је већ јасније да је наша прича с почетка о е-мобилности и прича о складиштењу енергије повезана, и има заједнички садржалац – батерију.
У овом тренутку батерије углавном долазе из Кине или Јужне Кореје (само у малом обиму из земаља Европе и Јапана), али овде нас чека велика промена – чак 50 гигафабрика се планира на европском континенту до краја деценије. Да не буде забуне, гига у овом смислу подразумева фабрике које производе гигават-сате упаковане у батерије. Колико је важна производња батерија сведоче и компаније које учествују у производњи, заправо сва велика и позната имена из ауто-индустрије: „Фолксваген”, „Бе-Ем-Ве”, „Мерцедес”, „Стелантис” и други. Већ две гигафабрике планиране су на територији Србије – „Инобат” и „Елевен Ес” – које су произвођачи батерија већ позиционирали на мапи као потенцијалне снабдеваче енергијом.
Да сумирамо, поред литијума, производње аутомобила и производње батерија, покреће се читав ланац вредности у вези с енергијом и мобилности и праве се пословне прилике које подразумевају високе циљеве: експоненцијалан економски раст са једне и значајно смањење штетног утицаја на животну средину са друге стране.
Јасно нам је да не постоји краћи пут до постизања ових циљева и то је разлог зашто је важно да о овим темама разговарамо на свим друштвеним нивоима и суочимо што више чињеница како бисмо донели исправну одлуку. Важно је да на том путу останемо одговорни, како према себи и генерацијама које долазе, тако и према нашој лепој Европи и најлепшој Србији.
Припремила А.Ђ.
