24.07.2024 Скопље
Споразум о слободној трговини (ССТ) између Србије и Кине ступио је на снагу 1. јула 2024. И о томе се махом говори ових дана, међутим, много мање о њиховим инвестицијама у аутомобилску индустрију.
Иван Николић, уредник публикације „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) наводи у новом броју публикације да је аутомобилски сектор Србије такође у средишту пажње кинеских директних инвестиција.
„Значајне инвестиције у овом сектору укључују фабрику гума „Линглонг”, пројекат „Минт аутомотив Јуроп” на западу Србије и инвестицију компаније „Меита Јуроп” у Обреновацу. Додатно, „Јанфенг аутомотив интериорс” и „Ксингиу аутомотив системс” су остварили значајан допринос, са иницијативама у Крагујевцу вредним између 50 и 60 милиона евра“, наводи он.
Николић појашњава да се пораст кинеског корпоративног ангажмана у аутомобилском сектору Србије може приписати различитим факторима, а посебно значајним субвенцијама и подстицајима. Поред кинеских компанија, српску аутомобилску индустрију такође привлаче фирме из Немачке, Италије, Јапана, Јужне Кореје и других земаља. Кинеске компаније посебно привлаче повољни услови као што су ниски производни трошкови, доступност стручне радне снаге, близина европском тржишту и присуство водећих глобалних играча у аутомобилској индустрији. Ови фактори заједно доприносе повећаном учешћу кинеских компанија у аутомобилском сектору Србије.
Што се тиче Споразума о слободној трговини, овај економиста каже да је циљ наше преговарачке стране био да се у кратком и средњем року, колико је могуће, омогући јефтинији увоз инпута за развој индустрије и увоз робе широке потрошње која нема домаћу замену. Поврх тога, жеља је била да се обезбеди и изузеће од либерализације за оне производе у којима би потенцијално већи увоз из Кине могао да угрози домаћу производњу.
Николић каже да, укупно посматрано, можемо да кажемо да је циљ испуњен. И то када се сабере вредносни део робног увоза за који ће се царинска заштита задржати и након истека транзиционог периода, а то су стратешки важни производи разврстани у категорију Е, са уделом од око 7,5 одсто укупног увоза из 2022. године. Такође, и део увоза који ће се либерализовати даном ступања на снагу ССТ-а, али за који је тренутна стопа заштите већ мања или једнака један одсто и део увоза на који се споразум не односи.
Више од половине укупног увоза, око 55 одсто, изузето је или минимално дотакнуто овим споразумом. Тренутно царинска стопа од пет или више одсто важи за телекомуникациону опрему за комуникационе мреже и остало, азотно ђубриво и мешавине амонијум-нитрата са калцијум-карбонатом или другим неорганским неђубривим материјама, за тракторе за пољопривреду, пљоснате ваљане производе од гвожђа или нелегираног челика. У овој подгрупи су и банане.
Међутим, како Кина није њихов произвођач, ефекат либерализације у смислу њиховог појефтињења на нашем тржишту је минималан. У сваком случају, из листе производа која су предмет ССТ-а потпуно је јасно да је намера била да се споразумом на увозној страни у кратком року обезбеде управо јефтинији инпути производње било да су средства рада, било опрему, било репроматеријал и сировине.
„Почетак примене ССТ-а је несумњиво важан догађај за економију Србије, која ССТ посматра и као нову фазу у продубљивању односа између две земље, будући да се Кина обавезала да ће подржати Србију у организацији Експа 2027. и повећати увоз висококвалитетних пољопривредних производа из Србије“, наводи Николић.
Србија је најважнији трговински партнер Кине у Централној и Источној Европи, док Кина заузима позицију кључног трговинског партнера Србије у Азији. У 2023. години, обим билатералне трговине порастао је на 4,35 милијарди америчких долара, а примена ССТ-а додатно ће унапредити либерализацију трговине, подстичући многобројне међусобне користи.
Припремила А.Ђ.
