09.08.2024 Скопље
Европска унија налази се на прекретници кад је у питању енергетска политика. Рат у Украјини и пандемија ковида 19 показали су рањивост тренутног модела снабдевања енергијом, као и неспремност ЕУ на брзу реакцију на овом пољу. Већ годинама европски политичари, научници и активисти упозоравају на дугорочну претњу климатских промена изазваних потрошњом фосилних горива, а скорашње кризе доказале су да постоји и безбедносни ризик код „традиционалних” извора енергије, који су се показали рањивим на геополитичке тензије. Да би превазишла ове изазове ЕУ је предузела низ значајних корака ка зеленој транзицији.
Један од кључних елемената ове транзиције јесте смањење зависности од фосилних горива и прелазак на обновљиве изворе енергије (ОИЕ), чиме Брисел планира да оствари дугорочну енергетску независност. Како би остварила овај циљ, ЕУ је уложила знатне напоре у истраживање и експлоатацију литијума, дефинисаног Законом о критичним сировинама као један од кључних елемената за даљи енергетски развој ЕУ, јер је неопходан за производњу батерија које напајају електрична возила и складиште обновљиву енергију.
Виши геолог у Немачкој агенцији за минералне ресурсе (ДЕРА) Михаел Шмит рекао је за „Демостат” да је у Европи тренутно више од 15 пројеката за експлоатацију литијума у различитим фазама развоја. Ови пројекти не само да омогућавају прелазак на зелене технологије већ и знатно доприносе дугорочној економској стабилности и сигурности енергетских ресурса унутар саме ЕУ. Пре неколико недеља, нови резултати геолошких анализа показали су да је север Португалије, где се планира отварање рудника у оквиру пројекта „Барозо”, потенцијално још богатији литијумским налазима него што се претпостављало. Рудник „Барозо”, који би био највећи површински коп литијума у Европи, потенцијално садржи до 27 милиона тона литијума и могао би да обезбеди батерије за пола милиона електричних возила. Тренутно рудник чека добијање неопходних дозвола, али компанија је оптимистична у вези с наредним корацима.
Можда тренутно најамбициознији пројекти у вези с литијумом развијају се на граници између Немачке и Чешке. Тај предео обухвата два кључна налазишта лоцирана с обе стране границе: Зинвалд у Немачкој и Циновец у Чешкој.
Пројекат „Зинвалд литијум”, који се налази у Саксонији близу границе са Чешком, једно је од највећих литијумских налазишта у Европи. Планира се производња више од 12.000 тона батеријског литијума годишње, што би требало да створи око 400 нових радних места током првих пет година.
С друге стране границе, налазиште Циновец у Чешкој, које је у власништву компаније „Јуропијан металс” и чешке државне компаније ЧЕЗ, представља највеће лежиште тврдог литијума у Европи и садржи довољно руде за производњу скоро милион литијум-јонских батерија годишње. Очекује се да експлоатација литијума у овом региону започне до 2026. године, што би требало знатно да допринесе економском развоју и преласку Европе ка зеленијој енергији. Оба су пројектована тако да се придржавају стриктних еколошких ограничења која налажу европско законодавство и прописи и вође пројекта тврде да неће имати негативан утицај на животну средину.
Такође је у развоју пројекат „Емили”, који води „Имерyс”, и има за циљ експлоатацију литијума из налазишта у Француској. План укључује подземни рудник, постројење за концентрацију, платформу за утовар и постројење за конверзију. Производња ће започети 2028. године, с капацитетом од 34.000 тона литијум-хидроксида годишње, довољним за опремање 700.000 електричних возила годишње. Пројекат ће створити 530 директних и 980 индиректних радних места. Француска влада је прошле недеље прогласила ово пројектом од националног значаја, а вредност инвестиције се процењује на око милијарду евра. Овај статус омогућава олакшани развој индустријских пројеката за које се процени да су од значаја за еколошку транзицију или за национални суверенитет, што значи да ће пројекат вероватно добити административне олакшице и показује посвећеност француске владе овој енергетској стратегији.
На југу Аустрије компанија „Јуропијан литијум” развија пројекат„Волфсберг”. За овај рудник у Корушкој области предвиђа се да ће производити око 10.000 тона литијум-хидроксида годишње, што је еквивалентно производњи батерија за око 200.000 електричних возила годишње. Овај рудник планира почетак рада наредне године, а пре два месеца „Бе-Ем-Ве” је саопштио да планира да набавља литијум-хидроксид из овог аустријског налазишта.
На северу Европе јужноафричка компанија „Сибанyе стилвотер” је већ покренула рафинерију литијума „Келибер” у Финској, с очекивањем да ће производња литијум-хидроксида почети 2025. године. Овај пројекат, вредан 588 милиона евра, запослиће више од 300 људи током шеснаест година рада рафинерије. Уз конкретне пројекте експлоатације руде, ЕУ је покренула и важну стратешку иницијативу. Пројекат ЛиЦОРНЕ има за циљ успостављање првог потпуног европског ланца снабдевања литијумом, повећавајући капацитете за прераду литијума из европских резерви.Пројекат окупља конзорцијум од 16 партнера из 10 земаља, укључујући универзитете, истраживачке институте и компаније, и финансиран је са око 6,8 милиона евра од стране Европске комисије. У оквиру пројекта истражује се 14 иновативних технологија за прераду литијума с фокусом на ниске трошкове и мали угљенични отисак, како би се ове технологије унапредиле до нивоа спремности за тржиште.
ЕУ је очигледно приморана да се суочи с изазовима енергетске несигурности и климатских промена и одлучила је да то уради кроз значајне инвестиције у литијум. Од Аустрије до Финске, бројни пројекти експлоатације и прераде литијума доносе нову наду за економску стабилност уз еколошку одрживост. Енергетска политика сутрашњице је овде, и покретаће је литијум.
Припремила А.Ђ.
