12.08.2024 Скопље
У свим универзитетским центрима у Србији више је планираних места на студијским програмима него што има студената. Непремостив јаз између предвиђене квоте и подељених индекса могао би да се смањи осетним повећањем броја страних студената. Њихово присуство на високошколским установама знак је престижа и квалитета свуда у свету па и код нас. Истовремено оплемењује и обогаћује академско искуство за све студенте, подстиче културну размену, повећава видљивост и међународну препознатљивост универзитета, утиче и на бољи пласман на националним и светским ранг-листама, доприноси унапређењу образовања и доноси профит.
На Универзитету у Београду у овој школској години правих међународних студената, оних који студирају на енглеском језику, једва да има око 1.500, а рачунајући и студенте из региона од 3.000 до 4.000 је страних академаца од укупно 90.000 колико их студира на УБ. Ове податке изнео је проф. др Владан Ђокић, ректор УБ, оцењујући да је број страних студената веома скроман и истичући да ће се од октобра, када почиње његов наредни трогодишњи мандат на месту првог човека нашег најстаријег и највећег универзитета, нарочито залагати да број међународних студената буде значајно већи.
О добробитима повећања броја страних студената у Србији, за шта се и залагао док је био на функцији министра просвете, науке и технолошког развоја, стално је говорио Младен Шарчевић. Бивши министар, сада в. д. директора „Службеног гласника”, идејни је творац, финансијски покровитељ и специјални саветник нове, ако не и једине, фирме чија је окосница рада повећање броја страних академаца у нашој домовини. Она се зове НТД консалтинг интернешенал (NTD Consulting International). Званично послује од фебруара ове године. За сада је, каже Шарчевић, остварила сарадњу с више азијских земаља, међу њима су Кина, Индија, Пакистан, Индонезија, Турска…
„У свету се цени добро учење и нама је то озбиљна шанса. Најбољи део српског друштва је високо образовање. Боље је него било које у региону, то показује Шангајска листа. И сад узимо пример страних студената из Пакистана. Према подацима које сам добио, Хрватска их има око 3.000, Мађарска око 5.500, Бугарска 2.500, Румунија 2.800, а Сарајево 900. У Србији их је само 17 и већина је у Новом Пазару. То што смо некад били популарни и што смо релативно добри у односу на светске размере, не треба да знамо само ми, то мора да оде у свет и морамо да знамо како да то искористимо. Велике наде за повећање броја страних студената су нам Индија, Пакистан и Кина, разрађујемо Индонезију, имамо контакте и с Тајландом, а Азербејџан нам је следећа дестинација“, објашњава Шарчевић.
И он мисли да је код нас број правих страних студената такорећи невидљив, да би свим нашим универзитетима добродошло да се тај број повећа, али и указује да ректорати немају људе који знају како то да ураде.
„У реду, факултет ће омогућити програм на енглеском језику и одредити цену студија, али потребан је неки менаџер да уради сав остали обиман посао и да за то буде плаћен“, објашњава Шарчевић.
Намера је фирме коју је покренуо да омогући да страни студенти кад први пут дођу у Србију не брину, већ знају како да се снађу, а не да не знају где су.
„Сарађујемо са свим студентским центрима за храну, јер имамо добре капацитете, али нажалост немамо ниједан слободан кревет у студентском смештају у целој Србији за стране студенте. Између осталог и због тога овај посао не може факултет сам да ради. Где ће да смести стране студенте, да ли има тим људи који ће да их дочекају, па да их, рецимо, с аеродрома у Београду одвезу до Новог Сада или Новог Пазара, да им резервишу смештај, обезбеде исхрану, визе, боравишне таксе?“, наводи наш саговорник.
Неки од њих неће исхрану у студентском центру, желе да им се понуди избор па да сами одаберу. Једнима одговара комфорнији стан, другима не смета да с цимером деле собу за студентски живот.
„Морали смо да остваримо контакте с градитељима станова и власницима хостела, да оборимо цене смештаја јер је ово посао за целу годину“, каже Шарчевић.
Образовање страних студената у Србији није новина, али је драстично опало након распада земље, санкција, бомбардовања и дуго није било приоритет. После дуже паузе, Влада Србије 2010. године покренула је програм „Свет у Србији”, којим се стипендирају страни студенти. У време када је Шарчевић био на челу просветног система и у договору с тадашњом премијерком Аном Брнабић, 2018. године почео је пројекат „Студирај у Србији”.
Док се писала Стратегија развоја образовања до 2030. године, прича Шарчевић, размишљао је да би требало да од 2020. до 2027. године достигнемо квоту од 30.000 страних студената. Сад мисли да до краја ове декаде та квота може и да се премаши.
Он сматра да би ваљало да новац од страних студената може да остане у систему, да од тога могу да зараде и менза, и домови и студентска поликлиника у сваком универзитетском граду у Србији.
„Посебно је важна здравствена нега, а она код нас не препознаје страног студента, они се третирају као било који странци, и то мора да се исправи у новим законима. Ми имамо буџетске и самофинансирајуће студенте, страни не спадају у буџетске, а код нас би морало да се измени доста тога да бисмо привукли више страних студената“, указује Шарчевић.
Већ има појединаца заинтересованих да студирају код нас из Сомалије, Конга, Гане, каже Младен Шарчевић и напомиње да је посао пружања подршке међународним академцима који је покренуо тек у повоју, а да ће се први резултати знати почетком септембра. Пројекција је, и како констатује биће задовољни, да група страних студената који ће код нас доћи ове године броји до 3.000 академаца, јер ће онда пројекат постати видљив.
Страни студенти највише траже медицину, ИТ, економију, али има и оних који желе да код нас стекну високо образовање у области саобраћаја или фармације.
„Нећете веровати, у Египту имамо 50 студената за мастер на Факултету педагошких наука у Јагодини. Кинези су нас питали да ли би код нас могли да раде након завршених студија и рекао сам им да нам фали кадар у просвети, да заврше наше наставничке факултете, науче српски и што не би могли да раде. Из Београда не можете да отерате младе у Трговиште или Житорађу да буду наставници физике или математике, а ови ће да оду“, илуструје Шарчевић.
Припремила А.Ђ.
