12.08.2024 Скопље
Раст европских велепродајних цена гаса током протеклих неколико месеци могао би подстакнути тамошњу привреду да се наредне зиме пребаци на угаљ за производњу електричне енергије, пренео је Ројтерс прогнозе експерата из руководства лондонске робне берзе (ЛСЕГ). То и не чуди ако се зна да су цене гаса порасле готово 40 одсто од најнижег нивоа 23. фебруара.
С друге стране, Европска унија циља забрану увоза руског гаса до 2027, упркос чињеници да скоро половина ових испорука у Европу и даље пролази кроз Украјину, укупно 13,7 милијарди кубних метара у 2023. Док ЕУ разматра могућност укључивања Азербејџана у будући транзитни споразум, садашњи петогодишњи споразум о транзиту гаса између Русије и Украјине истиче до краја 2024. године, што изазива забринутост у вези с будућим протоком ових количина природног гаса. „Ристад енерџи” предвиђа да ће руски гас морати да се преусмери у Европу алтернативним путевима, што ће захтевати додатних 7,2 милијарде кубних метара течног природног гаса (ЛНГ) годишње да би се заменио гас који пролази кроз Украјину. Када престане руско-украјински споразум о транзиту, једини алтернативни путеви снабдевања за земље Централне и Источне Европе биће Балкански ток и улазна тачка Хоргош између Србије и Мађарске.
Упитан да ли Србија на било који начин може да се нађе на мукама, мада гас стиже Балканским током, Миодраг Капор, енергетски аналитичар, каже да на цену роба и услуга утичу и други фактори. Конкретно код цене природног гаса то су попуњеност складишта, климатске прилике, расположивост енергије из обновљивих извора енергије, али све више и геополитичке прилике.
„Треба имати у виду да је цена природног гаса данас за отприлике 80 одсто нижа него што је то била током рекордне друге половине 2022. године. Дакле, не би требало да очекујемо значајнија померања цена природног гаса у наредном периоду. Ипак пре свега због геополитичких околности, одступања су свакако могућа“, каже Капор.
Иако је ЕУ смањила увоз природног гаса из Руске Федерације са 40 до данашњих 13 одсто, поједине државе попут Аустрије, Мађарске, Словачке и Србије остале су на скоро истом нивоу зависности од руског увоза као и пре званичног почетка руске агресије на Украјину. Није наравно случајно да су управо те државе перципиране као „слабе” карике у колективној подршци Запада Украјини. Оне и јесу потенцијално најрањивије уколико би дошло до прекида испорука транзита руског гаса кроз украјинске гасоводе.
„Изузев Мађарске, наведене државе имају алтернативни приступ снабдевању који би скоро у потпуности могао да надомести мањак снабдевености природним гасом пре свега преко Немачке (Молдавија преко Румуније). Мађарска може да прими одређене додатне количине гаса преко Србије, међутим, проблем је лимитирани капацитет на улазној тачки на Хоргошу. За остатак европског континента, што укључује и Србију, додатне количине ЛНГ-а као и природног гаса из Азербејџана требало би да буду довољне у наредном периоду. Треба да имамо у виду да Азербејџан има могућност увоза додатних количина природног гаса из Русије уколико настане потреба за извозом додатних количина у Европу“, истиче Капор.
Узимајући у обзир да најновији 14. пакет санкција ЕУ ка Русији укључује и забрану реекспорта њеног ЛНГ-а у ЕУ, на доступност природног гаса за европски континент ће утицати и брзина изградње додатних капацитета терминала ЛНГ-а, која је у току, као и исход избора у САД и потенцијална одлука о „одмрзавању” склапања нових извозних испорука ЛНГ-а, истиче Капор.
Др Војислав Вулетић, стручњак за гас, каже да треба да славимо што смо изградили гасовод Турски ток, којим сада добијамо гас из Русије, иначе би и даље зависили од Украјине. Он је, каже, врло скептичан да ће течни природни гас ЛНГ из Азербејџана моћи да покрије надолазећи раст потреба за гасом.
„Толико је било прича о разним гасним пољима од Израела преко Руминије и испоставило се да су све то биле празне приче. Врло сам скептичан према оваквој енергетској политици ЕУ. Питање је тренутка када ће морати да признају да не могу без руског гаса, ког једино има довољно“, каже Вулетић и додаје да Србија нема потребе да у овом часу размишља о поскупљењу гаса, будући да се цена мења на девет месеци у складу с растом цене нафте.
Припремила А.Ђ.
