12.08.2024 Скопље
Желите да знате како да једете здравије, али вам многе смернице нису најјасније, дијете не прихватате лако и тешко их спроводите. Често од превеликих избора не умемо да донесемо правилну одлуку. Ипак, најбоља смерница за здравију исхрану је да послушате савете нутрициониста и стручњака из области исхране који својим примером промовишу здраву исхрану.
Орашасти плодови
Нутриционисти на свом свакодневном менију имају орашасте плодове и то са добрим разлогом. Они обезбеђују људском организму биљне протеине, масти здраве за срце и влакна. Ове намирнице смањују факторе ризика од срчаних обољења и одличан су савезник витке линије.
Стручњаци препоручују подједнако орахе, лешнике, бадеме, али и бразилски орах који је богат селеном. Наиме, једна студија сугерише да једење два бразилска ораха дневно може побољшати статус селена у вашем организму.
Зелено поврће
Било да се ради о спанаћу или кељу у смутијима, великим салатама за ручак или печеном прокељу за вечеру, зелено поврће је увек на дневном менију нутрициониста. Богато је хранљивим материјама као што су фолна киселина, витамин Б који је потребан за здрава црвена крвна зрнца, бета-каротен и лутеин за здраве очи и витамин К за згрушавање крви.
Такође, недавна студија показала је да су људи који су јели најмање једну порцију лиснатог поврћа на дан имали спорији пад когнитивних способности од људи који нису.
Бобичасто воће
Нутриционисти воле малине, купине, јагоде и боровнице јер су све богате влакнима и витамином Ц. Недавна студија објављена у Еуропиан журнал оф нутришн открила је да су старије особе које свакодневно узимале једну шољу свежих боровница имале боље резултате на тестовима мозга од људи који нису јели ово воће.
Пасуљ
Не само да је пасуљ богат влакнима, већ је и богат биљним протеинима. Нутриционисти воле пасуљ и сочиво јер садрже разне витамине и минерале, укључујући витамине Б, гвожђе и цинк.
Ове махунарке су приступачне што их чини сјајним за разноврсне оброке.
Овас
Овас је богат влакнима и заузима посебно место у исхрани нутрициониста. Помаже у смањењу нездравог нивоа ЛДЛ холестерола и одличан је избор за здравље срца и васкуларног система.
Чиа семенке
Са мало угљених хидрата и препуна влакана, омега-3 масних киселина и протеина, чиа семенке су изузетно добре да вас лако и дуго држе ситим. Чиа семенке такође могу помоћи у контроли нивоа шећера у крви и подстицању доброг варења и здравог срца.
Јаја
Јаја спадају, по мишљењу нутрициониста, у супер намирнице. Није важни ни како их спремате, као кајгану, омлет или пржено, барено- али је важно да знате да вам она дају невероватну снагу и да су одличан извор квалитетних протеина. Садрже и холин који је есенцијални нутријент важан током целог животног века. То је посебно значајно током трудноће и за маму и за бебу, али мање од 10 процената трудница конзумира дневни препоручени унос. Холин помаже телу да искористи друге хранљиве материје као што су омега-3 масне киселине и витамини Б. Јаја такође садрже витамин Д, хранљиву материју која је кључна за здравље костију.
Кисели купус
Ферментисана храна добија више пажње у свету исхране захваљујући свом позитивном утицају на микробиом црева. Кишељењем купус који је природно богат влакнима и витаминима Ц и К, додатно је обогаћен и глукозинолатима, једињењима која могу помоћи у смањењу упале и потенцијално у борби против рака.
Суве шљиве
Калијум и магнезијум у сувим шљивама одржава кости виталним и јаким према студији из 2017. која је објављена у часопису Нутриентс. И за разлику од другог сушеног воћа, суве шљиве имају релативно низак гликемијски индекс што значи да их тело споро вари и апсорбује.
Екстра девичанско маслиново уље
Овај кључни састојак медитеранске исхране здраве за срце је дневни додатак оброцима дијететичара. Оно је извор мононезасиcћених масти, а садржи и бројне полифеноле и повезује се са превенцијом неколико хроничних болести. Такође повеcћава апсорпцију одређених хранљивих материја.
Тамна чоколада
Свима нам је потребно мало шећера јер је ова намирница, иако прилично озлоглашена, заправо гориво за наш мозак. А нутриционисти саветују да увек будете умерени и да бирате тамну чоколаду. Наиме, грам по грам, какао којим је богата тамна чоколада је један од највеcћих извора антиоксиданаса.
Осим тога, истраживања сугеришу да узимање штангле црне чоколаде четири пута недељно може помоћи у снижавању крвног притиска и побољшању функције крвних судова.
Припремила А.Ђ.
