13.08.2024 Скопље
Лекари, просветари, социјални радници и библиотекари Шведске подигли су узбуну у јавности, јер не желе да их влада претвори у „цинкароше” који би имали обавезу да властима пријављују нелегалне мигранте. Комисија коју је формирала влада Улфа Кристерсона има рок да до новембра предложи решења која би се преточила у пропис који је већ у народу назван ‒ „закон за доушнике”.
Професионална удружења, синдикати и организације за заштиту људских права више од годину дана су у „рату” са владом због идеје да се милион људи запослених у јавном сектору законски приволи да владиној агенцији пријављује контакте са лицима који немају регулисан боравишни статус у овој скандинавској земљи. Споран предлог закона произилази из коалиционог договора који су 2022. године склопили либерали, конзервативци, демохришћани, заједно са крајње десничарском партијом Шведске демократе (СД). Према споразуму Тидо, названом по истоименом замку у Вестманланду, зацртани су ригорозни циљеви владе за промену „парадигме” у политици азила, имиграције и интеграције.
Шведске демократе, друга највећа политичка снага у земљи, која у парламенту подржава мањинску владу, на добром је путу да оствари циљеве манифеста по којем Шведска треба да постане најнепријатељскије окружење у ЕУ за неевропљане. Шведска влада се већ похвалила да све више људи, рођених у Ираку, Сомалији или Сирији, напушта Шведску. Колики је тачно удео ових добровољних повратника у тренутним бројкама о исељавању још увек није јасно.
Број захтева за азил је на најнижем нивоу од 1997. године. У периоду од јануара до маја ове године, Шведску је напустило 5.700 више људи него што се у њу доселило, изјавила је министарка за миграције Марија Малмер Стенергард, преноси Дојче веле уз предвиђање да ће се овакав тренд наставити.
Иако је израда решења о „друкању” нелегалних миграната још у раној фази, стручњаци из области људских права и радног права упозоравају да би такав закон могао да уведе мере надзора налик онима из времена Совјетског Савеза. Запослени у јавном сектору кажу да је такав пропис у супротности са професионалним етичким нормама, јер је њихова обавеза да морају да пружају услуге свима у друштву. Професионална удружења указују да би предлог закона могао да наруши тешко стечено поверење у овим областима и да ће као резултат подстаћи расизам и појачати стигматизацију ових рањивих група.
„Овај предлог је крајње нехуман”, истиче Мишел Левој из Платформе за међународну сарадњу о мигрантима без докумената. Како објашњава, утицај обавезних мера које влада припрема могао би бити далекосежан. У страху да могу бити протерани, придошлице без регулисаног боравка ће почети да оклевају да децу шаљу у школу, да иду код лекара или пријављују полицији да су били мета неког криминалног напада.
Ребека Селберг, ванредни професор родних студија на Универзитету Лунд, у ауторском тексту за портал „Конверсејшен” изражава сумњу да ће закон и ако буде донет бити применљив, јер запослени у јавном сектору јавно поручују у да неће прихватити улогу „потказивача”. Селберова подсећа на одлуку суда из 2018. године, којом се сматра да је, ипак, било фер што је прекинут радни однос једном стоматолошком хигијеничару, јер је пријавио мигранта без докумената Агенцији за миграције.
Најављене мере чији је циљ да обесхрабре мигранте да траже уточиште у Шведској је део растућег тренда широм Европске уније да се криминализује солидарност са људима без докумената. Финска влада такође разматра проширење обавеза пријављивања миграната без докумената, док се у Немачкој, службе социјалне заштите већ две деценије боре са обавезом да пријављују такве случајеве.
Родоначелник „непријатељског правног окружења” према мигрантима без папира је бивша британска премијерка Тереза Меј, која је 2012. године увела мере чији је циљ био да се лицима која нису могла да докажу законско право да живе у Великој Британији ограничи приступ послу, банковним рачунима, али и социјалним бенефицијама. Али, пропис је довео до апсурдних ситуација јер и многи који су легално боравили у Уједињеном Краљевству често нису могли да у кафкијански замршеној бирократској процедури докажу свој статус. То је довело до тога да је Министарство унутрашњих послова често погрешно квалификовало легалне усељенике као имиграционе преступнике.
На крају је британска Национална ревизорска канцеларија 2018. године морала да констатује да предузете мере како би се смањио имиграциони притисак нису оправдале новац пореских обвезника. По мишљењу Мишел Левој, Шведска би могла да се суочи са сличном ситуацијом ако влада под притиском крајње десничарске партије Шведских демократа усвоји сличне мере.
Припремила А.Ђ.
