26.08.2024 Скопље
Науру, мала острвска држава у западном делу Тихог океана простире се на 21 квадратни километар а има обалу дугу 30 километара.
Немају главни град а према попису из 2011. године, на острву је живело 10.084 становника, углавном на западној и јужној страни обале. Науру је проглашен 1947. године територијом по заштитом УН а били су под управом Велике Британије, Аустралије и Новога Зеланда. Аутономију је стекао 1966. а пуну независност 1968. године.
Неконтролисана експлоатација фосфата учинила је унутрашњост острва потпуно неплодном. Више од 80 одсто површине острва је практично уништено због интензивног рударења. У време стицања независности 1968. године, Науру је био најбогатија земља на свету по глави становника због огромних налазишта минерала.
Међутим, фосфат је пресушио осамдесетих година прошлог века и економија земље је пропала. Рударство фосфата настављено је 2005. године када је пронађено секундарно лежиште, али то је трајало још само десет година.
Постојале су расправе о пресељењу целе популације Науруа на друго острво у близини Квинсленда у Аустралији. Стручњаци су упозоравали да ће Науру постати непогодан за живот још средином деведесетих година због климатских промена и неконтролисаним ископавање фосфата. Научници су тврдили да је средина толико оштећена да би улагање у обнову било прескупо. Међутим, Науруанци су се противили тој идеји и одлучили да остану на острву.
Науру се некада називао „Угодно острво“, а сада је једна од најмање посећених држава на свету. Годишње га посети тек око 200 туриста. Острво се налази 3000 километара од североисточне обале Аустралије и удаљен је 4,5 сата лета од Бризбејна.
Припремила А.Ђ.
