11.09.2024 Скопље
Одбор за представке и притужбе Европског парламента расправљао је о штетном утицају кофеина на младе, a посебно о енергетским пићима. Биљана Борзан из Одбора за заштиту потрошача саопштила је да је чак 88 одсто грађана Хрватске подржало забрану продаје енергетских пића малолетницима.
„Поражавајући су подаци да тренутно чак 86 одсто 16-годишњака конзумира енергетска пића, а више од 47 процената их комбинује са алкохолом. Још већу забринутост изазива чињеница да више од половине деце млађе од 12 година већ пије ове напитке”, рекла је Борзанова.
Све политичке групе су се сложиле да грађанска петиција остане отворена, што показује колико је важно донети законе који ће се бавити проблемом утицаја кофеина на младе.
Како је наведено у саопштењу, све више земаља у ЕУ препознаје потребу за заштитом здравља младих и предузима конкретне кораке у том смеру.
Литванија је још 2014. године забранила продају енергетских пића малолетницима, а Летонија 2016.
Почетком ове године шпанска регија Галиција је енергетска пића сврстала у исту категорију као алкохол и цигарете.
„Лака доступност енергетских пића малолетницима, а истовремено очекивање да их неће конзумирати, врло је ризично и подсећа на остављање упаљених шибица поред барута и наду да неће доћи до експлозије. Енергетска пића са својим привлачним амбалажама и агресивним маркетингом су мамац који је тешко игнорисати”, каже Борзанова.
Она сматра да досадашње мере којима су владе земаља покушале да повећањем цена ових производа сузбију продају нису успеле. Како је објаснила, повећање цена као мера може имати краткорочан учинак, али неће трајно обесхрабрити младе да конзумирају енергетска пића. Такође, деца и тинејџери су склони да купују јефтиније и још штетније замене популарних производа.
У Србији, према последњим подацима, свако треће дете спада у категорију предгојазних, многи од њих имају повишен притисак и поремећај регулације шећера, а код девојчица се због оваквог начина живота све чешће јављају полицистични јајници и као последица инсулинска резистенција. Ако неуравнотеженој исхрани додамо физичку неактивност, претпоставља се да ћемо до 2030. године имати више од 50 одсто гојазних.
У лошу храну спадају густи и газирани сокови, као и енергетска пића, која карактерише присуство велике количине шећера, глукозе и фруктозе. У њима су присутне замене за шећер: аспартами, манитол, стевија, кокосов шећер, агава сируп. Многе од ових замена стварно имају гликемијски индекс нула, али многи од њих имају и штетне ефекте ако се унесу у већој количини.
Стручњаци упозоравају да разни енергетски напици садрже кофеин који има дејство на централни нервни систем и доводи до пренадражености, нервозе, али и зависности. Уколико се конзумирају у вечерњим сатима, могу да доведу поремећаја сна, чиме се смањује лучење мелатонина, а повећава секреција кортизола, што доводи до гојазности.
Кортизол је и самостално хипергликемик па дуготрајна употреба енергетских пића доводи до дијабетеса тип два. Ту је и таурин, аминокиселина која има веома велике користи за наш организам. Међутим, неке студије су показале да комбинација кофеина и таурина у енергетским пићима може да доведе до изненадне смрти код особа које конзумирају ове напитке упозоравају стручњаци.
Припремила А.Ђ.
