20.09.2024 Скопље
Психолошко саветовалиште за студенте, које се налази при Студентском културном центру у Нишу, ове године прославља 18 година рада и отворено је за академце сваког радног дана од 16 до 20 часова. Иако се саветовалиште налази у оквиру зграде Универзитета у Нишу и пре свега је намењено студентима, бесплатну психолошку помоћ и подршку у њему могу да добију и млади до 30 година који не спадају у студентску популацију, мада су академци ти који најчешће траже разговор са волонтерима овог саветовалишта. Како у разговору за наш лист објашњава Кристијан Пешић, мастер психолог и психотерапеут под супервизијом, у оквиру Психолошког саветовалишта постоје три сектора – саветодавни, едукативни и истраживачки, а у оквиру саветодавног ради сектор за психолошко саветовање и сектор за психотерапију.
„У Психолошком саветовалишту ангажовано је преко тридесет волонтера – углавном су то студенти психологије, психолози и психотерапеути, а месечно нам се обрати између десет и петнаест младих особа. Неки нам се јављају због акутних проблема у вези са студирањем или адаптацијом на нову средину, с обзиром на то да на Универзитет у Нишу долазе и студенти из мањих места, а некада помоћ траже због породичних, партнерских или емотивних проблема. Можемо рећи да су млади широм света одувек имали исте проблеме у овом животном добу, али су се они данас усложили, а ново време креира и нове изазове – данас све више младих показује знаке зависности од мобилних телефона и социјалних мрежа, а пре само једне деценије ова зависност није постојала. Поређење са инфлуенсерима који диктирају бајковите животне стилове на друштвеним мрежама може да наруши самопоуздање и добру слику о себи код младих особа које немају изграђен идентитет, а то су проблеми које није имала претходна генерација младих”, објашњава наш саговорник, који је супервизор и координатор волонтера који раде у Психолошком саветовалишту за студенте.
На питање коме се млади најчешће обраћају за помоћ, Кристијан Пешић каже да је некима породица добар ресурс подршке јер имају добре и функционалне односе са родитељима, други се за помоћ обраћају пријатељима или професорима на факултету, а неретко се дешава да се решење за своје проблеме тражи преко интернета, где млади налазе и „дијагнозу” за своје стање.
„Самодијагностиковање психичких тегоба постало је тренд, али претраживање интернета није пракса коју ми препоручујемо, па се увек трудимо да кроз разговор са младом особом дођемо до одговора на питање због чега мисли да има одређену дијагнозу. Наше искуство говори да су полови достигли равноправност када је у питању тражење психолошке помоћи и подршке, јер у Психолошко саветовалиште у истом проценту долазе и девојке и младићи, а разлика је можда видљивија када су у питању студенти одређених факултета, па уопштено можемо рећи да академци са друштвених факултета чешће траже разговор у односу на студенте природних наука. Ми сарађујемо и са искуснијим психотерапеутима и психијатрима, а када проценимо да млада особа има озбиљнијих менталних проблема, упућујемо је њима. Ипак, можемо рећи да свега десет одсто младих који нам се обрате за помоћ има сложеније психичке проблеме”, каже наш саговорник.
Психолошко саветовалиште за студенте у Нишу налази се у Шуматовачкој улици б. б.
Припремила А.Ђ.
