18.09.2024 Скопље
„Тешко могу да опишем своја осећања током указања, сваког дана сведочим нечему чега на земљи нема. Девица је сама рај. Њено присуство пружа вам такву радост, прожима вас таквом светлошћу! Све у вези с указањем је узвишено. Понекад ми у позадини покаже срећне људе или место сјајних анђела на прекрасном месту пуном цвећа… Све се завршава кад се указање заврши. Тешко је прилагодити се, јер ништа на свету, у уметности или природи, нема те боје, мирисе и не одише таквом савршеном хармонијом.”
Овако је о својим наводним сусретима с Госпом 2011. године говорио за један италијански портал Иван Драгичевић, један од шесторо међугорских „виделаца” и један од троје који тврде да им се указује сваког дана. Другим речима, то би значило да се Госпа Ивану до тада указала скоро 10.000 пута.
Прво наводно указање, које је саблазнило прво тадашњу СФРЈ и њен режим, а касније и читав свет, догодило се у Међугорју 14. јуна 1981. и од тада Католичка црква опрезно прати тај наводни феномен двоумећи се – треба ли га признати или не.
Читав католички свет узбудила је вест која је ових дана стигла из Ватикана, кад је најављено да ће у сутра у 11.30 часова кардинал Виктор Мануел Фернандез, префект Дикастеријума за наук вере, одржати конференцију за новинаре на којој ће говорити о „духовном искуству” Међугорја. Конференцији ће, заједно с Фернандезом, присуствовати још два ватиканска „тешкаша”, монсињор Армандо Матео, секретар Доктринарног одсека дикастеријума, и Андреа Торнијели, управник Дикастеријума за комуникацију.
Све се то догађа у оквиру нових „Норми за поступање у разлучивању наводних натприродних појава”, које је у мају објавио Дикастеријум за наук вере, али не треба очекивати да ће у четвртак доћи до револуционарних промена у опрезном ватиканском односу према Међугорју. Католички бискупи који су радили у СФРЈ објавили су да Међугорје није чисто натприродна појава, а папа Фрања, који се више пута критички осврнуо на тврдње „виделаца” попут Ивана Драгичевића, заузео је став да се док трају наводна указања црква неће коначно изјашњавати.
Драгичевић, у поменутом интервјуу који је објављен на 30. годишњицу наводног указања, каже да му се Госпа указује као „девојка у најлепшим годинама”, која „има сиву хаљину и бели вео, а на Божић и Ускрс носи златне хаљине. Очи су јој плаве, а образи ружичасти. На глави има круну од 12 звезда и стоји на облаку.”
У овакве тврдње верују милиони људи у свету и на темељу тог веровања обрћу се милијарде евра. Међугорје је деценијама место ходочашћа из којег многи одлазе охрабрени, неретко преобраћени и радосни и то се не сме потценити, као ни осећања оних који верују да се Госпа указала деци из тада сиромашног херцеговачког села и да им се од тада, како они тврде, указала укупно око 60.000 пута. Они мало скептичнији и циничнији, који нису спремни да поверују у наводна указања, верују само у феномене које виде својим очима. А за сада се тако може видети само преображење убоге херцеговачке забити у елдорадо верског туризма, који је обогатио стотине тамошњих гастарбајтера и пастира. Они су преко ноћи постали угледни туристички радници који су се обогатили од верског туризма и добрих вибрација које шире верници који деценијама тамо долазе, а долазиће и после сутрашњег дана, шта год одлучио Ватикан, који Међугорје није службено признао, али и те како признаје финансијску корист од екскурзија и ходочашћа које црква организује.
Припремила А.Ђ.
