27.09.2024 Скопље
Изузетно неповољни временски услови умањили су приносе поврћа, у зависности од врсте род је умањен од пет до чак 70 одсто, истичу стручњаци. Наводњавање само донекле може да ублажи негативне утицаје изазване високим температурама и мањком падавина. Биљке да би опстале више дишу а тиме губи храњиве материје.
Смањење приноса и лош квалитет производа одразили су се и на лошију понуду и квалитет поврћа у трговинским ланцима и на зеленим пијацама.
„Недостатак квалитетне робе за трговце воћем и поврћем, имао је за последицу велико повећање цена и увозних и домаћих пољопривредних производа. Дошло је до значајног раста цена и у малопродајама, а самим тим и до повећања трошкова код прављења зимнице”, каже Велибор Будинчић, директоре „Царске баште”.
Због високих цена потрошачи ће ове године дебело да размисле да ли им се уопште исплати да праве зимницу.
„Цене су такве какве су и само могу бити још веће. Дакле, или ће се за опредељени буџет грађана направити мање или ће се зимница правити од јефтивнијег поврћа, лошијег квалитета. Нажалост, ове године нема ништа од јефтиног ајвара, печене паприке и киселог купуса. Такође, квалитет црвеног кромпира је упитан у великом проценту, па се може очекивати ранији увоз, што ће значити и доста већу цену”, додаје Будимчић.
„Огромне штете у овој години су у производњи кромпира. У зависности од региона приноси се крећу од 18 до 40 тона по хектару, што је смањење од пет до 40 одсто. У повољним годинама приноси су између 30 и 80 тона по хектару. Проблем је и што је велико учешће кромпира друге класе, а тамо где наводњавање није правилно изведено имамо врло висок проценат трулог кромпира“, каже Жарко Илин, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Паприке је произведено између пет и седам одсто мање него иначе, док су приноси парадајза на отвореном мањи од пет до 30 процената. И у производњи ране шаргарепе, першуна, паштерњака и целера бележи се до 20 одсто мањи род.
„Вађење коренастог поврћа из летње сетве се очекује тек у другој половини новембра и током децембра, па ћемо те приносе тек видети. Чињеница је, с обзиром на то колике површине заузимају ове културе, да ћемо их и уз евентуално смањње приноса имати довољно за домаће тржиште. Питање је шта ће бити са извозом“, објашњава саговорник.
Временске прилике у претходном периоду умањиле су квалитет кукуруза шећерца, а нису погодовале ни производњи лука који је јесенас сејан.
„Код зимских лукова је дошло до прорастања цветних стабала, што је смањило и њихов принос и квалитет. Лук произведен из арпаџика и директном сетвом је доброг квалитета. У складиште је ушао са завршеном главицом, изузетне влажности. Није дошло до кретања клице, тако да ће се успешно чувати наредних месеци. Укупно гледано очекујемо производњу на нивоу од око милион тона, што покрива домаћу потрошњу“, наводи професор.
Високе температуре најбоље је поднела боранија, јер је топлољубива култура тако да су сви прерађивачки капацитети попуњени. За разлику од воћа и ратарских усева, који су ове године поранили, берба купусњача ће каснити, јер су биљке почеле да се развијају тек када су се температуре спустиле.
И док су цене житарица и уљарица на релативно ниском нивоу, проблеми у производњи повећали су цену поврћа.
„Цена њивске паприке је од 130 динара па на више, а цена пластеничке паприке ће бити још виша и кретаће се и до 300 динара за екстра прву класу. Карфиол је између 200 и 250 динара“, каже Јанош Балинт, пољопривредник.
„Све оно што смо уложили не верујем да ћемо моћи да наплатимо. Нико не треба да се изненади ако цена купуса буде 150 динара по килограму. Требало би да буде и виша да бисмо зарадили, а ово је само „пеглање“ производње. Све што буде мање, биће наш губитак“, тврди Мирољуб Јанковић из Удружења „Футошки купус“.
Припремила А.Ђ.
