27.09.2024 Скопље
За пет година, колико постоји онлајн саветовалиште „За тебе – важно је”, које је основано са циљем информисања особа о значају менталне хигијене и превенције психичког здравља, више од 23.000 особа на „Фејсбуку” и око 10.000 корисника „Инстаграма” прати садржаје ове странице и отворено говори о својим психичким тегобама. Према речима Ан Мари Ћурчић, новинарке и председнице иницијативе „За тебе – важно је”, највећи број пратилаца су млади узраста од 25 до 35 година, који су изашли из ципелица детињства, обукли одело одраслих, али се често не осећају најудобније у новој животној улози.
„Једно од најчешћих питања које постављају јесте – где и коме да се обратим за помоћ, и то не важи само за младе, већ за особе свих узраста, што нажалост говори о томе да су услуге психосоцијалне подршке и помоћи у заједници недовољно доступне нашим суграђанима, а нарочито онима који живе у мањим местима, где постоји и већа стигма према тражењу стручне помоћи. Иако администратори наше странице стално објављују називе државних установа где особе могу добити психолошку помоћ и подршку ако имају психичке тегобе или размишљају о самоубиству, јер не виде излаз из лавиринта животних проблема, већ годинама апелујемо на доносиоце одлука да направе јединствен регистар пружалаца услуга из области менталног здравља, јер је ова област, у правном смислу, веома неуређена. Подсећања ради, у нашој земљи психотерапија законски није препозната као посебна професија и у тој сивој зони разне особе које немају формално образовање из психологије или психијатрије себе називају психотерапеутима и отварају саветовалишта у којима нуде психолошко саветовање. Особа која има озбиљних менталних проблема не само да може добити веома проблематичну услугу од стране ових самозваних стручњака, већ ризикује и да јој се погорша стање у коме се налази”, упозорава наша саговорница.
Ан Мари Ћурчић, која је одлучила да покрене иницијативу „За тебе –важно је” након велике породичне трагедије, када је њена кћерка дигла руку на себе, каже да је младост одувек била најтурбулентнији период живота, али одрастање у савременом друштву пред младе представља нове изазове и тешкоће, са којима многи не знају како да изађу на крај и немају информацију где да затраже помоћ.
„Када се нама десила огромна породична трагедија, ми смо стицајем околности знали коме да се обратимо за помоћ, али то не сме да буде питање среће, већ опште информисаности – сви наши суграђани морају да буду информисани где могу да пронађу стручњаке из области менталног здравља. Свако од нас може имати психичке проблеме или оболети од неког менталног поремећаја, јер је живот пун успона и падова, неочекиваних губитака и трагедија. Морамо се борити против стигме, стереотипа и предрасуда да је тражење помоћи знак слабости, јер је то кључни разлог због којих се особе не обраћају стручњацима из области менталног здравља и годинама пате од депресије, анксиозности или неких озбиљнијих менталних поремећаја”, истиче Ан Мари Ћурчић.
Када су млади у питању, искуство администратора ове странице говори да су анксиозност и усамљеност најчешћи проблеми са којима се они суочавају. Многи од њих одрастали су уз родитељске поруке „твоје је само да учиш и биће све у реду”, а када заврше са формалним образовањем и почну да раде посао који су желели, неки од њих схвате да „није све у реду” и да они „нису океј”.
„Неки се устручавају да се пожале родитељима, јер мисле да ће од њих чути одговор типа: ’Све смо ти пружили, шта ти фали?’, а много је младих који заиста имају све али пате. Понекад о тој патњи не говоре ни најбољим пријатељима, јер нису сигурни да ће их разумети, а неки имају мноштво виртуелних пријатеља, али немају правих и искрених другара пред којима могу да олакшају душу. Због тога нам често и постављају питање коме да се обрате за помоћ, али је проблем у томе што одговор на ово питање у великој мери зависи од тога где млади живе – ако су у мањем месту, велико је питање да ли у локалном дому здравља уопште постоји психолог или саветовалиште за младе. У целој Србији постоји свега 47 психијатара за младе и они углавном раде у државним медицинским установама у Београду, у којима су листе чекања веома дугачке, а знамо да не може свака млада особа да издвоји минимум 30 евра недељно за једну сеансу код приватног психотерапеута. Недовољно се улаже у психосоцијалне центре у заједници, где млади без упута и здравствене књижице могу добити психолошку помоћ и подршку. Због тога је добро што постоје онлајн саветовалишта, у којима особе анонимно могу да говоре о својим менталним тегобама и у којима постоје неформалне групе помоћи, јер корисници често саветују једни друге како су решавали сличне проблеме. Осим тога, ми на нашој веб-страници ’За тебе – важно је’ често постављамо текстове из научних часописа у којима се на разумљив начин говори о најчешћим менталним проблемима и начинима на које особа може да помогне себи док не потражи стручну помоћ”, закључује Ан Мари Ћурчић.
Припремила А.Ђ.
