27.09.2024 Скопље
„У последње време деца и млади све више од мрежа користе ’Снепчет’ и ’Тикток’, чешће од ’Инстаграма’ и ’Фејсбука’, такође и ’Дискорд’, јер се преко ове мреже повезују играњем игрица па тим путем онда улазе у комуникацију и размену порука”, каже инспектор Марија Мишковић из Одељења за сузбијање штетних и недозвољених садржаја на интернету у Управи за технику Службе за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а.
У већини случајева, око 90 одсто, предатори комуникацију са децом започињу са лажних налога и коришћењем лажних идентитета“, указује Мишковићева.
„Представљају се да су истог, сличног или мало старијег узраста од деце са којом комуницирају. Постављају слике које дочаравају да су имућни, да воде лагодан и леп живот, а заправо користе фотографије које преузимају са туђих налога на друштвеним мрежама, већином деце која нису са наше територије. Све то почиње изузетно наивно. Континуирана комуникација после неког времена створи одређену врсту поверења детета у те њихове виртуелне пријатеље. Поверавају им се у вези са школом, односом са друговима и другарицама, односом са родитељима, и не буду свесни да је предатор око њих створио неку врсту невидљиве мреже како би на крају остварили свој једини циљ”, објашњава Мишковићева.
Следећи корак је тражење фотографија и видео-записа жртве. Предатор постепено тражи од деце да скидају део по део одеће. Прво тражи нормалну фотографију, затим каже рецимо: „Хајде ми пошаљи неку у шортсу”, па иде даље све док не добије фотографију нагог детета. Најгоре је, каже инспекторка, што након прибављања фотографија и видео-записа брзо почну уцене и претње.
„Тада девојчице, које су већином жртве, али има и дечака, улазе у зачарану мрежу, јер предатори знају доста о њима и имају могућност да им наруше мир – прете да ће казати родитељима, да ће фотографије или снимке послати другарима из школе”, указује инспекторка. Наводи да полиција бележи и случајеве у којима су деца фотографисала наго тело и лице, што су касније предатори користили за уцену и добијање још материјала. Та преписка између предатора и жртве, како прича Мишковићева, траје све док не нађу нову жртву.
„И зависи од случаја до случаја. Имали смо ситуацију у којој је девојчица после два дана послала своју експлицитну фотографију, док некад та преписка траје шест месеци и више. Зависи од детета колико је отворено и свесно шта се дешава. Догађа се и да деца одмах пријаве након што добију поруку”, наводи инспекторка.
Полиција је у марту ове године у оквиру акције „Армагедон” ухапсила седам особа због сумње да су извршиле кривична дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу и полно узнемиравање. Они су, како је тада саопштено, у дужем временском периоду, коришћењем специјализованих апликација за дељење фајлова или коришћењем посебних претраживача који омогућавају прикривање локације и анонимност, као и путем друштвених мрежа са својих и лажних налога комуницирали са малолетницима, слали фотографије и видео-записе порнографске садржине и прибавили садржаје настале експлоатацијом малолетног лица. Осим тога, уговарали су састанке са децом ради сексуалног односа. Приликом претресања станова осумњичених пронађена је велика количина видео-клипова и фотографија насталих искоришћавањем малолетника у порнографске сврхе, садржаји сексуалне експлоатације деце од три до четрнаест година и друге фотографије и видео-записи експлицитне злоупотребе деце у порнографске сврхе, као и поруке сексуалне садржине којима су осумњичени полно узнемиравали децу и малолетнике.
Реализацији ове акције допринео је приступ домаћим платформама „Чувам те” и „Паметно и безбедно”, као и платформи Националног центра за несталу и експлоатисану децу (NCMEC), која је глобални лидер у помоћи у спречавању отмица и проналажењу нестале деце и борби против сексуалне експлоатације деце на интернету, којој наша држава има директан приступ.
Служба за борбу против високотехнолошког криминала, како за наш лист указује Немања Покимица, начелник Одељења за сузбијање штетних и недозвољених садржаја на интернету у Управи за технику ове службе у МУП-у поступа по захтевима тужилаштва, пријављеним случајевима на платформама „Чувам те” и „Паметно и безбедно”, као и по пријавама послатих директно и на имејл-адресу [email protected].
Покимица посебно истиче одличну међународну сарадњу, нарочито када је реч о Интерполу и Европолу, чијим базама података наши инспектори могу директно да приступају.
„Имамо и директан приступ платформи NCMEC (Национални центар за несталу и експлоатисану децу). Они нама делегирају случајеве у којима су жртве или осумњичени из Србије. Сама та размена података између држава, која је раније трајала дуже, сада је директна и брза”, објаснио је Покимица.
Затим, Служба за борбу против високотехнолошког криминала има приступ Интерполовој платформи која служи за идентификацију жртва. И са платформама „Мета”, „Тикток”, „Гугл” полиција има добру сарадњу, нарочито када је реч о деци. „За сваку платформу имамо одређену контакт тачку преко које иде комуникација”, објаснио је начелник.
Припремила А.Ђ.
