01.10.2024 Скопље
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да је Европа захваљујући ЦЕРН-у, који је магнет за врхунске научнике са свих континената, постала глоблани центар за физику и нагласила да једва чека њихово ново откриће, јер је сигурна да ће оно поново променити свет.
„У ЦЕРН-у сте произвели безброј позитивних ефеката за наше друштво и економију. Захваљујући ЦЕРН-у имамо глобалну веб мрежу, тач скрин екране и нове алате у борби против рака. Радите са европским индустријама на изградњи авиона са ниским емисијама ЦО2 и стварању нових решења за транспорт течног водоника. Зато једва чекам да видим шта ћете следеће открити јер сам сигурна да ће ЦЕРН још једном променити свет“, рекла је Фон Дер Лајен на свечаности поводом 70. рођендана ЦЕРН-а којој присуствује и председник Србије Александар Вучић.
Нагласила је да истраживање и иновације морају бити у срцу европске економије и указала да је ЦЕРН данас заиста магнет за врхунске научнике са свих континената.
„Али било је време када Европа није била привлачно место за науку када су многи од наших најсјајнијих научника побегли у свет. Остала је шачица европских физичара који су оснивајући ЦЕРН окренули ток и вратили науку у Европу“, подсетила је Фон дер Лајен и нагласила да данас ЦЕРН дочекује више од 17.000 гостујућих научника.
Према њеним речима, из приче о ЦЕРН-у могу се извући три поуке, прва је да је размена знања важна, друга да је сарадња неопходна ако неко жели да буде победник, а последња да су неопходне везе између науке и индустрије.
„Ниједна европска држава сама не би могла да направи највећи сударач честица на свету. ЦЕРН је постао глобални центар, јер је окупио Европу. Данас је то још важније, јер се такмичимо са гигантима“, рекла је Фон Дер Лајен.
Она је подсетила да Кина планира акцелератор од 100 километара којим жели да изазове глобално лидерство ЦЕРН-а и нагласила да је зато поносна што је ЕУ финансирала студију изводљивости за хадронски сударач што би могло сачувати научну предност Европе и могло би још више да помери границе људског знања.
„И док је глобална научна трка у току, желим да Европа промени брзину. Да бисмо то урадили, европско јединство је наше највеће богатство. Хоризонт Европе је највећи истраживачки инвестициони програм на свету, његов драгуљ у круни је Европски истраживачки савет који је финансирао истраживања која су резултирала 14 Нобелових награда“, рекла је она и нагласила да се мора улагати у науку, иновације и истраживање.
Нагласила је да научници морају бити у стању да пронађу ресусрсе за истраживања у Европи.
Друга лекција, како је рекла, показује да ако желите да се такмичите и побеђујете морате више да сарађујте и да знања делите са огромном мрежом универзитета, индустрија и почетника.
„Предложићемо да Законом о Европском истраживачком простору, сви европски истраживачи имају приступ истраживачкој инфраструктури светске класе као што су суперкомпјутери. Мора бити лакше удружити стручност и рачунарску снагу без вештачких граница или баријера“, рекла је она.
Европска економија напредује захваљујући слободном кретању робе, талената и капитала на нашем јединственом тржишту и зато је време је да се коначно дозволи слободно кретање знања и науке широм Европе.
Трећа лекција је, како каже, везана за чињеницу да сте у ЦЕРН-у произвели безброј позитивних ефеката за наше друштво и економију.
„ЦЕРН је живи доказ да наука подстиче иновације и да иновације подстичу конкурентност. Треба нам више ових партнерстава између истраживања и пословања, више идеја које иду од лабораторије до фабрике“, рекла је она.
Морамо ставити истраживање и иновације у срце европске економије.
Подсетила да је, када је ЦЕРН створен, изгледало готово немогуће вратити науку светске класе на разорени континент.
„Када сте пројектовали подземни тунел од 27 километара где би се честице сукобиле скоро брзином светлости, многи су мислили да маштате. А када сте почели да тражите Хигсов бозон, шансе за успех су деловале невероватно ниске али увек сте доказали да скептици нису у праву“, рекла је она и нагласила да је прича о ЦЕРН-у прича о напретку упркос свим изгледима.
Припремила А.Ђ.
