17.10.2024 Скопље
Светска банка у Редовном економском извештају за Западни Балкан (ЗБ) процењује да ће економски раст земаља тог региона достићи 3,7 одсто у 2025, првенствено услед повећања потрошње и инвестиција, подстакнутих растом куповне моћи.
Како је речено на представљању тог извештаја у Београду, тај раст је за 0,2 процентна поена виши него што је предвиђао пролећни извештај.
Наглашено је и да се очекује да стопа раста земаља Западног Балкана у 2024. износи 3,3 одсто, што је 0,1 процентни поен више него што је првобитно било процењено.
Водећи економиста за Западни Балкан Ричард Рекорд рекао је да се очекује да ће на средњи рок постепено опорављати економске активности у Европској унији и да ће то имати кључну улогу у подстицају извоза из региона Западног Балкана.
Он је навео и да је упркос позитивним изгледима, овај регион и даље осетљив на успорени глобални раст, поновно повећање инфлације, политичку неизвесност и екстремне временске догађаје.
Рекорд је нагласио да се са јачањем економског раста, животни стандард постепено приближава ономе који уживају грађани напреднијих економија ЕУ, али, како је додао, потребне су структурне реформе, укључујући и оне наведене у Плану раста ЕУ.
СБ процењује и да је за поспешивање економског раста потребно да државе унапреде трговинску размену унутар региона и са ЕУ, као и да скрате време чекања на граничним прелазима и интегришу своје платне системе, а потребна је и усредсређеност на развој људског капитала.
Од пресудног значаја за прелазак са средњег на виши ниво дохотка је унапређење образовних и здравствених система.
Према подацима СБ скоро четвртина грађана земаља Западног Балкана тренутно живи у иностранству, па се оцењује да би боље управљање глобалном радном снагом са Западног Балкана могао бити кључни покретач економског развоја у овом региону.
Уз адекватно управљање, како је речено, миграције могу смањити сиромаштво, подстаћи извоз и привући инвестиције, што у крајњем исходу доводи до стварања радних места и преноса знања.
Дознаке могу, како пише у извештају, да побољшају финансијску ситуацију домаћинстава миграната, а са друге стране, повратак миграната који су у иностранству стекли напредне вештине може довести до „прилива мозгова“ у земље порекла, док атрактивност високих зарада у страним земљама може мотивисати оне који остају да стекну образовање и унапреде своје вештине.
У извештају СБ се земљама Западног Балкана препоручује како би миграције максимално искористиле за унапређење стања, да усвоје развој програма обуке за стицање вештина и мобилности у партнерству са одредишним земљама и проширивање обима билатералних споразума о социјалном осигурању.
Препоручено им је и унапређење заштите за мигранте у току циклуса миграције како би се ублажили ризици са којима се могу суочити и мотивисати њихов повратак, као и омогућавање преноса капитала, стручности и најнапреднијих технологија посредством припадника дијаспоре.
СБ истиче и да је кључно и коришћење дигиталних алата и унапређење прикупљања података ради делотворног управљања миграцијама и усвајања јавних политика.
Припремила А.Ђ.
