БАЛКАНСКО ЗАМРАЧЕЊЕ

25.06.2024 Скопље

Балкански black out (замрачење) десио се у петак на тропским температурама. Испад првог далековода изазвао је домино ефекат и нестанак струје у западном делу Балканског полуострва у Црној Гори, Албанији, БиХ и Далмацији у Хрватској. Објашњавајући зашто потрошачи у Србији нису остали у мраку, односно, зашто ЕЕС Србије није био погођен овим домино ефектом стручњак за енергетику Жељко Марковић наводи да су „токови активних снага били усмерени у Србију из правца Бугарске, Мађарске и Северне Македоније, док је извоз ишао ка БиХ”.

И минулог петка, као и у петак 8. јанауара 2021. године показало се да савремени човек не може да функционише без електричне енергије. Black out (замрачење) је овог пута погодило већи део Црне Горе, Албаније, Босне и Херцеговине и Далмације у Хрватској. За разлику од зимског куршлуса 2021. године, када је у струјној мрежи континенталне Европе дошло је до пада фреквенције, што је могло да изазове нестанак струје у целој Европи, па се северни, континентални део Европе симултано искључио на засебан мрежни регион, да не би остао у мраку, сада је ланчано испадање далековода заустављено у Хрватској. Тада је незванично, крива била Румунија, где је због преоптерећења дошло до испада чак осам далековода. Синхроно подручје континенталне Европе било је подељено на два одвојена мрежна а извори Енергије Балкана истицали су тада да су српски диспечери водили реконекцију јединственог европског система.

Овај летњи black out десио се на тропским температурама. И изазвао је нестанак струје у западном делу Балканског полуострва. Вест се, попут летњег пожара проширила друштвеним мрежама. Своја тумачења узрока и последица дали су, међу првима, теоретичари завере и опозиционари владајућих политичких гарнитуре у погођеним државама. За похвалу је што су се огласили и представници електроенергетских компанија из ових држава и без устезања рекли да се ради на утврђивању узрока и успостављању снабдевања електричном енергијом у погођеним подручјима. И, за похвалу је што је black out брзо превазиђен.

Шта се заправо десило?

Према до сада објављеним подацима, први испад 400 кВ далековода између Подгорице и Рибаревине се догодио у петак 21. јуна у 12:05 часова, због, како је саопштено, пожара испод далековода. Неких 16 минута касније, долази до испада другог 400 кВ далековода који повезује Албанију и Грчку. Који су разлози овог испада остаће да се испита, будући да ће комисија ЕНТСО-Е (Европско удружење оператора преносног система) уз помоћ групе експерата да детаљно испитује овај инцидент, каже за Енергију Балкана Жељко Маркивић, стручњак за електроенергетику.

То је, како нам објашњава Марковић уобичајена процедура, која има за циљ да се утврде све околности и да се на основу тог дешавања извуку закључци.

„Разлог испада овог далековода је деловање дистантне заштите, тако да може бити у питању и квар који се десио независно од испада далековода у Црној Гори. Али, можда посредно може бити и повезан са тим догађајем, у смислу да је претходни испад довео до флуктуација у мрежи, па да је заштита, која је реаговала и искључила далековод између Албаније и Грчке, можда и „лажно” реаговала, дакле не на квар. Претпостављам да ће то бити једно од питања које треба да утврди ЕНСО-Е Комисија”, прецизира саговорник Енергије Балкана.

Даља дешавања су већ јаснија и последица су појаве преоптерећења. Албанија у том тренутку остаје на напајању из правца Црне Горе и Косова, и сукцесивно, дакле у року од једног минута долази до испада 220 кВ вода који иде од Косова (Призрен – Фиерза). У Црној Гори испада још један далековод 220 кВ, Албанија остаје на радијалној вези са Црном Гором, и у тим тренуцима због преоптерећења у мрежи испада 400 кВ подводни вод ка Италији, а потом и далековод према Сарајеву. Након три минута због преоптерећења испада и 400 кВ далековод Угљевик – Тузла, преко кога се сада напајају јужни део Хрватске, БиХ, Црна Гора и Албанија, тако да се поремећај даље преноси.

„Имамо домино ефекат на друге далеководе, који испадају и поменуте земље остају без напајања”, каже Марковић.

Објашњавајући зашто потрошачи у Србији нису остали у мраку, односно, зашто електроенергетски систем (ЕЕС) Србије није био погођен овим домино ефектом Марковић наводи да су „токови активних снага били усмерени у Србију из правца Бугарске, Мађарске и Северне Македоније, док је извоз ишао ка БиХ. Дакле, токови снага током ових догађаја су били такви, да нису изазвали озбиљније последице у нашем електроенергетском систему, па Србија није имала проблема, за разлику од наших суседа”.

Овде, свакако треба подсетити да су сви балкански али и европски електроенергетски системи повезани. Струја, једноставно, не познаје границе, тако да увек постоји могућност да дође до оваквих догађаја.

„Али, они су, по правилу, врло ретки. Јер, код свих оператора система су успостављене сигурносне процедуре. А анализе на испаде се раде континуирано”, истиче овај енергетски стручњак.

Указујући да постоји координација између оператора преносних система, како у непосредним контактима, тако и кроз сарадњу путем регионалних центара за координацију сигурности система Марковић претпоставља да, кроз њихове анализе, није било сазнања да тзв. критеријум Н-1 сигурности, негде није био испуњен.