25.06.2024 Скопље
Када је у петак 21. јуна дошло до потпуног или делимичног распада електроенергетских система ЕЕС Албаније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске, већина у Србији је са стрепњом чекала да види исход у нашој земљи. На срећу, струје је у Србији било. Али остало је питање како је дошло до овог домино ефекта, постоји ли могућност да се овакве хаварије предупреде и каква је порука истовременог распада ЕЕС у четири земље региона.
Др Слободан Ружић, енергетски стручњак и консултант у компанији „Енерџи сејвин груп”, објашњава за „Политику” да распад неког електроенергетског система значи да су сви производни капацитети испали из погона и да у целој земљи потрошачи немају електричну енергију, док делимични распад подразумева да се то десило на великом делу територије, али да су неке електране ипак остале у погону и да снабдевају потрошаче у другим деловима земље.
Овај недавни распад ЕЕС у региону, ипак, буди оправдану пажњу стручне јавности зато што се први пут тако нешто десило у четири повезана система.
„Да ме је неко пре само недељу дана питао да ли је то могуће, убеђено бих тврдио да није. Наиме, у нормалном радном режиму сваки ЕЕС би морао да задовољава критеријум такозване (Н-1) сигурности. То значи да једноструки испад било ког његовог елемента, на пример највећег производног објекта или најоптерећенијег далековода у њему, укључујући и оне који га повезују са суседним системима, не би смео да изазове испад било ког другог елемента система нити несташицу електричне енергије код било ког потрошача“, истиче Ружић и додаје да је по трајању овај распад био сразмерно кратак, а по последицама сасвим благ.
У такозваном претхаваријском радном режиму постоји опасност да испад неког критичног елемента система изазове ланчану реакцију, односно преоптерећење и испаде других елемената, то јест распад ЕЕС. Све се то дешава у трену, тако да ни најбољи диспечер на свету у том тренутку не може ништа да уради да спречи катастрофу. Због тога би, чим наступи претхаваријски режим рада, свака диспечерска служба требало да реагује превентивно, то јест да адекватним управљачким акцијама свој ЕЕС што пре врати у нормалан радни режим.
„Типична акција која се тада предузима је коришћење хладне резерве, односно укључивање у погон неког новог агрегата што доводи до растерећења осталих, промене токова снага у преносном систему и повећања расположиве топле оперативне резерве. У крајњој инстанци, ако не постоји хладна резерва нити је на располагању нека друга техничка акција која би могла превести систем у нормални радни режим, диспечери треба да приступе планској редукцији потрошње, односно наизменичном искључивању појединих потрошачких група све док не прође опасност“, каже саговорник.
Ово је, наглашава, парадигма развоја и управљања ЕЕС која је важила до појаве слободног тржишта електричне енергије. По свему судећи она више уопште не важи или се прећутно не примењује због остваривања профита у трговини електричном енергијом.
Судећи по брзини обнављања снабдевања електричном енергијом у свим земљама региона погођеним распадом ЕЕС, неадекватност производних капацитета и недостатак хладне резерве нису изазвали овај догађај. Оно што веома забрињава јесте чињеница да су сва четири ЕЕС радила у претхаваријском стању и да ниједна диспечерска служба није ангажовала хладну резерву у свом систему.
„Потпуно сам убеђен да су колеге из диспечерских служби сваке од ових земаља биле потпуно свесне у каквом радном режиму функционишу њихови ЕЕС, да су знале шта би требало урадити и да то нису урадили зато што управљачка парадигма слободног тржишта која је преовладала у западном свету ставља профит електропривреде испред сигурности снабдевања потрошача“, тврди Ружић.
Упркос све чешћим догађајима, попут оног у Тексасу из фебруара 2021. године, када је овај део САД погодила екстремно хладна зима и овог скорашњег у региону и упркос невероватним осцилацијама цена електричне енергије на тржишту које не одговарају ни потрошачима ни инвеститорима јер се крећу од неколико стотина евра за мегават-сат до негативних вредности, идеолошки комесари неолибералног света упорно настављају да инсистирају на парадигми слободног тржишта и хитној замени термоелектрана електранама које користе енергију ветра и сунца.
Припремила А.Ђ.
